Є (ћириличко)
Ћириличко слово Је | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|
Бројевна вредност: 5 | ||||||
Позиција у Уникоду | ||||||
Велико: U+0404 | ||||||
Мало: U+0454 | ||||||
Слова словенских језика | ||||||
А | А́ | А̀ | А̄ | Б | В | Г |
Ґ | Ѓ | Д | Ђ | Е | Ѐ | Е́ |
Е̄ | Ё | Є | Ж | З | З́ | Ѕ |
И | Ѝ | И́ | І | Ї | Й | Ј |
К | Ќ | Л | Љ | М | Н | Њ |
О | О́ | О̀ | Ō | П | Р | С |
С́ | Т | Ћ | У | У́ | У̀ | Ў |
Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш | Щ |
Ъ | Ы | Ь | Э | Ю | Я | |
Слова несловенских језика | ||||||
Ӑ | Ӓ | Ә | Ӛ | Ӕ | Ғ | Ҕ |
Ӻ | Ӷ | Г̧ | Г̑ | Ԁ | Ԃ | Ꚉ |
Ԭ | Ԫ | Ꚁ | Ӗ | Ӂ | Җ | Ӝ |
Ԅ | Ӟ | Ҙ | З̌ | З̱ | З̣ | Ԑ |
Ӡ | З́ | Ԇ | Ꚅ | Ӣ | Ҋ | Ӥ |
Қ | Ӄ | Ҡ | Ҟ | Ҝ | Ԟ | Ԛ |
Ӆ | Ԓ | Ԡ | Ԉ | Ԕ | Ӎ | Ӊ |
Ң | Ӈ | Ԩ | Ҥ | Ԣ | Ԋ | Ӧ |
О̃ | Ө | Ӫ | Ҩ | Ԥ | Ҧ | Ҏ |
Р̌ | Ԗ | Ҫ | Ԍ | Ҭ | Ꚑ | Ԏ |
Ӯ | Ӱ | Ӳ | Ү | Ү́ | Ұ | Х̑ |
Ҳ | Ӽ | Ӿ | Һ | Ꙡ | Ҵ | Ҷ |
Ӵ | Ӌ | Ҹ | Ꚇ | Ꚓ | Ҽ | Ҿ |
Ы̄ | Ӹ | Ы̆ | Ҍ | Ӭ | Э̆ | Э̄ |
Э̇ | Ю̆ | Ю̈ | Ю̄ | Є̈ | Я̆ | Я̄ |
Я̆ | Я̈ | Ԙ | Ԝ | Ӏ | ||
Историјска слова | ||||||
Ꙉ | Ѻ | Ѹ | Ꙋ | Ѡ | Ѽ | Ѿ |
Ҁ | Ѣ | Ꙓ | Ꙗ | Ѥ | Ѧ | Ѫ |
Ѩ | Ѭ | Ѯ | Ѱ | Ѳ | ֹѴ | Ѷ |
Ꙟ | Ꚏ | �� | Ꙥ | Ꙧ | Ꙣ | Ꙑ |
Ꙭ | Ꙩ | ꙮ | ||||
Диграфи ћирилице | ||||||
Сва слова ћирилице |
Је или украјинско Је (Є є) је слово ћирилице.[1]
То је посебно слово у украјинском алфабету (осма позиција од 1992., седма позиција пре тога), панонско-русинском алфабету и карпатско-русинском алфабету, у свим овим алфабетима Є долази непосредно после Е. У савременом црквенословенском језику Є се сматра варијантним обликом Е (тамо је избор Є и Е вођен правописним правилима).
До средине 19. века, Є се такође користио у румунском и српском језику (слово је елиминисано у азбуци Вука Караџића и замењено је диаграфом ''је'').
Остали савремени словенски језици могу да користе облик слова Є уместо Е у декоративне сврхе.
Слово се обично назива старијим називом Јест' и описним називом дугачко Е.
На украјинском, Є обично представља звук / је / или / јɛ / попут изговора ⟨је⟩ у енглеској речи ''yes''.
Є је романизовано као ⟨je⟩, ⟨ye⟩ или ⟨ě⟩.
Историја[уреди | уреди извор]
Слово Є изведено је из једног од варијантних облика ћириличког слова Е , познатог као „дуго Е“. Слово у облику Є може се наћи у касним унцијалним (уставним) и полуунцијалним (полууставским) ћириличним рукописима, посебно онима украјинског порекла.
Tипично одговара јотираним словом Е (Ѥ ѥ) старијих споменика.
Неки стари буквари и граматике црквенословенског језика навели су Є као слово различито од Е и ставили га на крај алфабета (тачан положај алфабета варира).
Међу ћириличним писмима модерног стила (познатим као „цивилно писмо“ или „петрино писмо“), Є је први пут коришћено у српским књигама (крај 18. века и прва половина 19. века).
За модерни украјински језик, Є се користи од 1837. године (правопис алманаха „Русалка Днѣстровая“. У ћириличним бројевима, Є је увек пожељнији од Е да представља број 5.
Употреба[уреди | уреди извор]
Украјински и русински језик[уреди | уреди извор]
На украјинском и русинском (као и у старој српској ортографији), Є представља звучну комбинацију /је/ или самогласнички звук /е/ након палатализованог сугласника.
Ханти језик[уреди | уреди извор]
У Хантију слово представља звук / је /.
Новоцрквенословенски језик[уреди | уреди извор]
Од средине 17. века, црквенословенски правопис има следећа главна правила у вези са употребом облика Є и Е:
у почетном положају се увек користи Є;
у супротном се користи Е уз следеће изузетке:
у именским завршецима се користи -евъ и -емъ за множину и -евъ, -емъ за једнину;
у осталим завршецима, суфиксима и коренима именица, придева, партиципа, бројева и заменица, користите Є за множину / двојину, ако у једнини постоји истоимени облик (било исте речи или другог; стварно правило је сложеније и недовољно дефинисано, јер постоји више других начина за уклањање такве хомонимије);
издавачи из Кијева такође користе Є у генитиву од три заменице (менє, тебє, себє) и Е у акузативу (мене, тебе, себе);
као нумерички знак (са вредношћу 5) користи се Є, а не Е (правило се често игнорисало ван Руског царства).
У модерној црквенословенском алфабету шесто слово је обично приказано као Єєе (једно велико слово уз две варијанте малог слова).
Различити облици Є и Е постоје само малим словима; тако у свим стиловима великих и малих слова, разлика између Є и Е нестаје.
Староверци штампају своје књиге користећи старију варијанту новоцрквенословенског језика. Његова ортографија комбинује горе описани потпуно формални систем са старијом традицијом да се Є користи фонетски (после самогласника, да представља јотирано / је /).
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Cyrillic: Range: 0400–04FF” (PDF). The Unicode Standard, Version 6.0. 2010. стр. 42. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 5. 2011. г. Приступљено 2023-09-12.
Рачунарски кодови[уреди | уреди извор]
Знак | Є | є | ||
---|---|---|---|---|
Назив у Уникоду | ВЕЛИКО ЋИРИЛИЧНО СЛОВО ЈЕ | МАЛО ЋИРИЛИЧНО СЛОВО ЈЕ | ||
Врста кодирања | децимална | хексадецимална | децимална | хексадецимална |
Уникод | 1028 | U+0404 | 1108 | U+0454 |
UTF-8 | 208 132 | D0 84 | 209 148 | D1 94 |
Нумеричка референца знака | Є | Є | є | є |