Корејски језик

Корејски 한국어, 조선말 Хангугео, Цхосŏнмал
Државе говорења	Јужна Кореја Сјеверна Кореја
Регије говорења	Углавном се говори у Југоисточној Азији
Број говорника	78 милијуна
Ранг	17.
Класификација	Изолирани језици или Алтајски
Службени статус
Службен у	Јужна Кореја Сјеверна Кореја
Регулатори	-
Језични кôд
ИСО 639-1	ко
ИСО 639-2	кор
ИСО 639-3	{{{исо3}}}
СИЛ	кор
п • р • у

Корејски језик (한국어 / 조선말; ИСО 639-3: кор) службени је језик Сјеверне и Јужне Кореје. То је такођер један од два службена језика у покрајини Yанбиан у Кини. Укупно преко 66.305,000 говорника, од тога 42,000,000 у Јужној Кореји (1986); 20,000,000 у Сјеверној Кореји (1986); 1.920,000 у Кини (2000) гдје су етнички познати као Цхаоxиан; 670,000 у Јапану (1988); 149,000 у Руској федерацији (2002). Непознат број у Бангкоку, Тајланд.

Кроз повијесна раздобља корејски се језик дијели на стари корејски, средњи корејски, модерни корејски и данашњи корејски.

Дијалекти: цх’унгцх’онгдо, цхеју, цхолладо, хамгyонгдо, хwангхаедо, кyонгсангдо, п’yонг’андо, сеоулски^[1].

Некада је корејски језик био писан Хања (кинеским) писмом. У 15. је стољећу национални сустав писања, данас познат под именом Хангул, развијен од стране корејског краља Сејонга Великог.

Овај чланак о лингвистици је у зачетку. Можете помоћи Wикипедији тако што ћете га проширити.

Корејски језик на Wикимедијиној остави