Каја Каллас

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Каја Каллас
Каја Каллас
Инкумбент
Мандат
26. сијечња 2021.
Предсједник Керсти Каљулаид
Алар Карис
Претходник Јüри Ратас
Рођење 18. липња 1977.
Естонија Таллинн, Естонија
(тада  Совјетски Савез)
Политичка странка ЕР
Супружник Таави Вескимäги (в. 2002 —  р. 2014)
Арво Халлик (в. 2018)
Занимање одвјетница

Каја Каллас (естонски: [ˈkɑjɑ ˈkɑlːɑs]; Талинн, 18. липња 1977.). естонска политичарка и актуална предсједница Владе Естоније од 26. сијечња 2021. године. Дана 14. српња 2022. године поднијела је оставку и распустила властиту мањинску владу како би формирала нову владајућу коалицију, чиме је задржала континуитет управљања владом, али је формирала нову, већинску владу. Вођа је Естонске реформске странке од 2018., а чланица Риигикогуа од 2019., те од 2011. до 2014. године. Била је чланица Еуропског парламента од 2014. до 2018., као чланица Савеза либерала и демократа Еуропе. По занимању је одвјетница.

Рани живот и образовање

[уреди | уреди извор]

Рођена је у Талинну 18. липња 1977., као кћер бившег премијера Естоније Сиима Калласа.[1] Током совјетске депортације из Естоније, њена мајка Кристи, која је тада имала шест година, била је с мајком и баком депортирана у Сибир и тамо живјела све до десете године.[2] Каллин прадјед, Едуард Алвер, био је један од оснивача Републике Естоније 24. вељаче 1918., као и први шеф естонске полиције до 24. свибња 1919. Каја је дијелом латвијског и балтичко-њемачког поријекла с очеве стране обитељи.

Дипломирала је право на Универзитету у Тартуу 1999. године, након чега је једно вријеме живјела у Француској и Финској.[3] Завршила је магистарски студиј на Естонској школи бизниса 2010. године.

Постала је одвјетница 2002. године, те почела радити у правној твртки Луига Модy Хääл Борениус. Студенога 2018. објавила је свој мемоар "МЕП: 4 аастат Еуроопа Парламендис" (МЕП: 4 године у Еуропском парламенту), у којем описује свој живот у Бруxеллесу од 2014. до 2018.

Политичка каријера

[уреди | уреди извор]

Чланица Естонског парламента (2011–2014.)

[уреди | уреди извор]

Године 2010. Каллас је одлучила придружити се Естонској реформској странци. Кандидирала се за Парламент Естоније (Риигикогу) 2011. године за изборну јединицу Харју и Рапла, освојивши 7.157 гласова. Била је чланица 12. Парламента Естоније и предсједала је Одбором за економска питања од 2011. до 2014. године.[4]

Чланица Еуропског парламента (2014–2018.)

[уреди | уреди извор]

На изборима 2014. Каллас се кандидирала за Еуропски парламент и добила 21.498 гласова. У Еуропском парламенту Каллас је била чланица Одбора за индустрију, истраживање и енергетику и Одбора за унутарње тржиште и заштиту потрошача. Била је потпредсједница Делегације у Комитету за парламентарну сарадњу ЕУ-Украјина, као и члан Делегације при Парламентарној скупштини Еуронеста и Делегације за односе са Сједињеним Државама.[5] Поред својих задатака у одборима, Каллас је била чланица Међугрупе Еуропског парламента за дигиталну агенду и потпредсједница Међугрупе младих.

Током свог мандата у Парламенту, Каллас је радила на стратегији јединственог дигиталног тржишта, енергетици и политици потрошача, те односима с Украјином. Посебно је бранила права малих и средњих подузећа (МСП), држећи да границе у дигиталном свијету ометају настанак иновативних компанија. Заговорница је иновација и често истиче да прописи не могу и не смију кочити технолошку револуцију. Током свог рада у Парламенту била је номинирана за награду Еуропског младог лидера (ЕYЛ40). На крају свога мандата од магазина Политицо именована је једном од 40 најутјецајнијих чланица Еуропског парламента.[6]

Повратак у државну политику

[уреди | уреди извор]

Дана 13. просинца 2017., лидер Реформске странке Ханно Певкур најавио је да се више неће кандидирати за чело странке у сијечњу 2018., и предложио да се умјесто њега кандидира Каллас. Након разматрања понуде, Каллас је 15. просинца 2017. објавила да ће прихватити позив да се кандидира на изборима за руководство. Побиједила на изборима за руководство одржаним 14. травња 2018. и постала прва жена вођа н��ке велике политичке странке у Естонији.[7]

Дана 3. ожујка 2019., Реформска странка, предвођена с Каллас, побиједила је на опћим изборима с око 29% гласова, док је владајућа естонска Странка центра освојила 23%.[8] Међутим, Странка центра успјела је формирати десничарску коалицију с конзервативном странком Исамаа и крајње десним ЕКРЕ, остављајући Реформску странку изван власти.[9] Дана 14. студенога 2020. Каллас је поново изабрана за лидера Реформске странке на скупштини Реформске странке.[10]

Предсједница Владе Естоније (2021- данас)

[уреди | уреди извор]

Дана 25. сијечња 2021., након што је Јüри Ратас поднио оставку на мјесто премијера након скандала, Каллас је формирала коалициијску владу предвођену Странком реформе са Странком центра, чиме је постала прва жена премијер у повијести Естоније.[11][12]

Тијеком друге половине 2021., енергетска криза пореметила је естонску економију; подузећа су била приморана да се привремено угасе, док је јавност тражила државну помоћ за плаћање високих цијена електричне енергије и гријања. Каллас се у почетку опирала позивима за државну помоћ, сугерирајући да би влада требала тражити дугорочна рјешења умјесто да дијели владине бенефиције, и да слободно тржиште не би требало захтијевати интервенцију владе како би се подузећа одржала.[13] Енергетска криза умало је изазвала колапс коалицијске владе.[14] Каллас је у говору истакнула да висока цијена природног плина у комбинацији с руско-украјинском кризом потиче повећање цијена енергије, и да су мјере одрживе енергије које је Естонија усвојила ограничиле оно што влада може учинити да се избори с кризом.[15]

У сијечњу 2022., Каллас је најавила план од 245 милијуна еура за смањење трошкова енергије од рујна 2021. до ожујка 2022. године. Енергетска криза утјецала је на Калласину популарност у Естонији.[16] Тијеком руско-украјинске кризе 2021. – 2022., Каллас је тврдила да је плиновод Сјеверни ток 2 "геополитички пројект, а не економски" и позвала да се плиновод укине. Изјавила је и да је овисност Еуропе о руском природном плину значајан политички проблем. Обавезала је Естонију да донира хаубице Украјини како би помогла у њеној обрани од могуће руске инвазије, чекајући њемачко одобрење јер су хаубице првобитно купљене од Њемачке.[17] Дана 14. српња 2022. године поднијела је оставку на мјесто премијерке желећи распустити мањиску владу коју је водила, а све у сврху формирања нове већинске владе у коалицији с конзервативцима и социјалдемократима, чиме би си осигурала стабилну владу у наредном периоду.[18]

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Године 2002. удала се за естонског политичара и подузетника, Таавија Вескимäгија, који је у прошлости био и министар финанција. Растали су се 2014., а имају једног сина. Године 2018. удала се за банкара и подузетника Арва Халика, који има двоје дјеце из прошлог брака.

Осим естонског, течно говори енглески, француски и руски језик.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ Дигитал Саввy Естониа Ис Сет то Гет Итс Фирст Фемале Приме Министер (ен).
  2. ↑ Ще далі від Росії: що відомо про нову очільницю уряду Естонії (ук).
  3. ↑ Ко је прва премијерка Естоније: Каја Каллас пише хисторију балтичке државе (хр).
  4. ↑ Биограпхy | Каја Калласе Блоги (2016-06-16). Арцхивед фром тхе оригинал он 2016-06-16. Преузето 2022-07-14.
  5. ↑ 8тх парлиаментарy терм | Каја КАЛЛАС | МЕПс | Еуропеан Парлиамент (ен).
  6. ↑ Ханкеwитз, Стен (2019-04-14). Политицо листс Естониа’с Каја Каллас ас оне оф тхе мост инфлуентиал МЕПс (ен-ГБ).
  7. ↑ Естониа'с стругглинг Реформ Партy пицкс фирст фемале леадер (ен) (2018-04-15).
  8. ↑ „Естониа генерал елецтион: Оппоситион партy беатс Центре ривалс” (ен-ГБ). ББЦ Неwс. 2019-03-03. Приступљено 2022-02-18. 
  9. ↑ „Тхрее Естониан партиес, инцлудинг фар-ригхт ЕКРЕ, агрее он цоалитион план” (ен). Реутерс. 2019-04-06. Приступљено 2022-02-18. 
  10. ↑ Каја Каллас ре-елецтед леадер оф Реформ Партy ин Естониа (ен).
  11. ↑ Каја Каллас прва жена премијерка Естоније (сх).
  12. ↑ Ханкеwитз, Стен (2021-01-26). Естониа бецомес тхе онлy цоунтрy ин тхе wорлд лед бy wомен (ен-ГБ).
  13. ↑ ЕРР, ЕРР | (2022-01-06). Каллас: Енергy маркет схоулд операте wитхоут ус неединг то хелп пеопле (ен).
  14. ↑ ЕРР, ЕРР | (2022-01-24). Феатуре: Wхат доес тхе футуре холд фор Естониа'с цоалитион? (ен).
  15. ↑ платс 1а, Лосси (2022-01-18). Приме Министер Каја Каллас маде а политицал статемент бефоре тхе Риигикогу ин цоннецтион wитх тхе ситуатион он тхе елецтрицитy маркет (ен-УС).
  16. ↑ ЕРР, ЕРР | (2022-01-26). Суппорт фаллинг фор Каја Каллас ас приме министер (ен).
  17. ↑ ‘Путин онлy ундерстандс стренгтх’: Естониан ПМ он Украине тенсионс (ен) (2022-01-28).
  18. ↑ „Естониан приме министер ресигнс, дисбандс говернмент” (ен). ЕРР.ее. 2022-07-14. Приступљено 2022-07-14. 

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Kaja_Kallas&oldid=41280433”