2015

**2015. по календарима**
Грегоријански	2015. (MMXV)
Аб урбе цондита	2768.
Исламски	1436–1437.
Ирански	1393–1394.
Хебрејски	5775–5776.
Бизантски	7523–7524.
Коптски	1731–1732.
	Хинду календари
• Викрам Самват	2070–2071.
• Схака Самват	1937–1938.
• Кали Yуга	5116–5117.
	Кинески
• Континуално	4651–4652.
• 60 година	Yин Дрво Коза; (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	12015.
	п • р • у
	Подробније: Календарска ера

Миленијум:	3. миленијум
Вјекови:	20. вијек – 21. вијек – 22. вијек
Деценија:	1980-е 1990-е 2000-е – 2010-е – 2020-е 2030-е 2040-е
Године:	2012 2013 2014 – 2015 – 2016 2017 2018

За остала значења, види 2015 (разврставање).

2015:
1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12
Рођења • Смрти

Година 2015 била је редовна година која почиње у четвртак по грегоријанском календару (линк показује календар). Остала је обиљежена по рекордном броју регистрираних избјеглица и расељених диљем свијета, које је досегло бројку од 60 милијуна особа, већином из држава захваћених ратовима (Сирија, Украјина, Нигерија, Ирак, Пакистан, Афганистан, Јемен, Еритреја). Значајан број сиријских избјеглица кренуо је у Еуропу преко Балкана, што је изазвало еуропску мигрантску кризу: као посљедица исте, по први пут су у ЕУ поновно уведене граничне контроле, док су владе Словеније и Мађарске чак и подигле стотине километара бодљикаве или жилет жице, које су пак довеле до значајног броја рањавања и смрти животиња. Мигранти су исто тако довели до пораста исламофобије и конзервативних струја, што је довело до тога да су чак и странке крајње деснице забиљежиле повећане резултате на изборима у Француској крајем године. Годину су обиљежили и разни терористички напади–особито се истичу два у Француској: напад на редакцију листа Цхарлие Хебдо у јануару и напад у Паризу новембра, али и напади у Тунису, Либанону и Нигерији–инспирирани ширењем непризнате "Исламске државе Ирака и Леванта" (ИСИЛ); а донекле и напади на истоку Украјине, инспирирани ширењем непризнате "Новорусије". Рат у Сирији ушао је у четврту годину, док је рат у источној Украјини ушао у фазу "замрзнутог сукоба". У борбу против ИСИЛ-а укључила се и Француска, Велика Британија и Руска Федерација, иако је ова коалиција остала несложна због тога што је Турска оборила руски војни зракоплов који је наводно кршио њен зрачни простор.

На економском плану, глобална економија се благо опоравила, иако је остала крхка, а забринутост је изазвало и успоравање екомоније Кине, као и пад шангајске бурзе тијеком љета. С друге стране, Хрватска је по први пут забиљежила позитивни раст БДП-а те је тиме изашла из рецесије након седам година. Успркос рату на Блиском истоку, цијена нафте спала је на 35$ по барелу, што је била најнижа вриједност у задњих 11 година. Одржани су и парламентарни избори у Хрватској, гдје је неочекивано дошло до пат позиције пошто су и коалиције СДП-а и ХДЗ-а добиле једнак по број мандатара. Америчка свемирска летјелица Неw Хоризонс стигла је до Плутона, те први пут на Земљу послала фотографије тог удаљеног и тајновитог планетоида. У свјетска кина ситгао је Ратови звијезда: Сила се буди седми наставак филмског серијала Ратови звијезда, који је сломио неке рекорде по броју проданих улазница. Година је означила и 20. обљетницу операције Олуја, што је пак поновно довело до препирања између хрватске и србијанске владе–Загреб је одржао војни мимоход, док је у Београду догађај остао у сјећању на жртве–као и 20. обљетнице масакра у Сребреници, а чије је осуђивање у Вијећу сигурности УН-а блокирала Руска Федерација уложивши вето. 2015. била је и година у којој се одиграва радња СФ-филма Повратак у будућност 2 (1989) те су тим поводом организирани разни догађаји како би се прославила та пригода.

Ова година је од УН означена као:

Међународна година светлости и технологија на основи светлости

Догађаји

Јануар/Сијечањ

Напад на аутобус у Волновахи, Украјина

1. 1. - Ступа на снагу Евроазијски економски савез (Русија, Бјелорусија, Казахстан; Арменија од 2. 1., Киргистан у приступању).
1. 1. - Литванија улази у еурозону.
3.-7. 1. - У нападима Боко Харама на Багу у североисточном куту Нигерије убијено процењених неколико стотина цивила. Током 10 дана, око 7.300 Нигеријаца побјегло у Чад.^[1]
7. 1. - Напад на Цхарлие Хебдо: двојица салафистичких џихадиста убила 12 људи у седишту сатиричног магазина у Паризу.
8. 1. - Председник Шри Ланке Махинда Рајапакса неочекивано изгубио на изборима од донедавног сарадника Маитхрипала Сирисене.
8. 1. - Поринут контејнерски брод МСЦ Осцар капацитета 19.224 ТЕУ, око месец дана након што је у службу ушао ЦСЦЛ Глобе капацитета 19.100 ТЕУ.
9. 1. - Елиминисани нападачи на Цхарлие Хебдо, истовремено други пар упао у кошер супермаркет у Паризу и убио четири особе.
11. 1. - Предсједнички избори у Хрватској: Колинда Грабар-Китаровић (ХДЗ) побиједила предсједника Иву Јосиповића.
12. 1. - Уставни суд Хрватске је укинуо пресуду Бранимиру Главашу у случајевима "гаража" и "селотејп".
13. 1. - ракетни напад на контролну точку крај аутопута у близини села Бухас, Донецка Област, Украјина. Погинуло је 12 путника у аутобусу, а 18 је рањено. Напад је био највећи губитак живота од потписивања примирја у Минску у септембру 2014. Хуман Ригхтс Wатцх наводи како је ватра отворена са подручја под контролом проруских побуњеника.^[2]
15. 1. - Србија председава Организацијом за европску безбједност и сарадњу током 2015.
15. 1. - Швицарски франак напустио ограничени тјечај према еуру, због чега скаче са 1,2 на око 1 за исти.
15. 1. - 1. 2. - Свјетско првенство у рукомету - Катар 2015.: Француска 1, Хрватска 6, БиХ 20.
18. 1. - Наводно 6.000.000 вјерника на отвореној миси папе Фрање у Манили, што поставља нови рекорд за највеће окупљање маса у име било којег папе до тада.^[3]
19. 1. - Пронађен мртав аргентински тужилац Алберто Нисман који је истраживао напад на јеврејски центар у Буенос Аиресу 1994.^[4]
20. 1. - Јемен: шиитски покрет Хоутхи заузео председничку палату у Сани, председник (који није живео у палати) дао оставку два дана касније.
20. 1. - Премијера изузетно популарног и награђеног мјузикла "Хамилтон" у Њујорку.

21. 1. - Друга битка за Доњецки аеродром: после скоро четворомесечних борби, снаге Доњецке НР су заузеле аеродром града Доњецка. У току је Битка за Дебаљцево.
22. 1. - Европска централна банка објавила програм "квантитативног олакшавања" (qуантитативе еасинг) - куповина обвезница за 60 милијарди еура месечно, од марта 2015. до септембра 2016., ради сузбијање дефлације у ЕУ.^[5]
22. 1. - Рат у источној Украјини: од гранате погинуло 13 људи на тролејбуској станици у Доњецку; украјинска војска се повлачи из остатака тамошњег аеродрома.
23. 1. - Салман бин Абдулазиз Ал Сауд је нови краљ Сауди Арабије након смрти полубрата Абдуллаха.
24. 1. - Ракетни напад на украјински град Мариупољ, преко 27 мртвих.^[6] УНХЦР је брзо реагирао и доставио жртвама напада хуманитарну помоћ у облику дека, постеља и конструкција за склоништа.^[7]
25. 1. - Ванредни парламентарни избори у Грчкој: победила анти-аустеритетна Сyриза - Алексис Ципрас већ сутрадан постаје премијер (до 2019).
26. 1. - Адвокати у Србији се вратили на посао после 4-месечног штрајка (измењен закон о јавним бележницима).
27. 1. - Сукоб полиције и демонстраната у Приштини, преко 90 повређених - покрет Самоопредељење тражи смену министра Јаблановића (смењен 3. 2.) и да "Трепча" буде јавно предузеће.
ц. 31. 1. - Исламска Држава убила јапанског новинара Кењи Готоа.

Фебруар/Вељача

фебруар и раније - Хиљаде косовских Албанаца прелазе преко Србије у Мађарску и даље у ЕУ^[8].
3. 2. - Међународни суд правде одбацио међусобне тужбе Хрватске и Србије за геноцид; утврђено да су 1991. одн. 1995. почињена геноцидна дјела^[9].
3. 2. - "Исламска Држава" објавила снимак спаљивања јорданског пилота заробљеног у децембру.
8. 2. - Шесторица радника из Србије страдала у пожару на сибирском полуострву Јамал (дан жалости 12. 2.).
10. 2. - Делегације Београда и Приштине парафирале у Бриселу споразум о правосуђу.

12. 2. - У Минску договорен Пакет мера за спровођење Минских споразума (Минск II): примирје од 15. 2., украјинска контрола целе границе у Донбасу али и уставна децентрализација до краја године (усвојени закон о специјалном статусу је био неприхватљив на обема странама).
14. 2. - Напади на трибину о слободи говора и на синагогу у Копенхагену - по једна жртва, нападач убијен сутрадан.
14. 2. - Потврђено да је "Исламска Држава" у Либији убила 21 египатског радника, коптских хришћана, на шта ће египатско ваздухопловство одговорити ударима 16. 2..
14/15. 2. - Званично ступа на снагу примирје у Украјини, према договору из Минска (уз посредовање Немачке и Француске) - много кршења.
15. 2. - Инаугурација предсједнице Колинде Грабар-Китаровић.
18. 2. - "Новорусијски" побуњеници ушли у Дебаљцево, чиме су успоставили везу Доњецк-Луганск.
21. 2. - Увече земљотрес код Тузле, четворица нелегалних рудара погинула на копу Дубраве.
22. 2. - 87. додјела Осцара: Бирдман (најбољи филм) и Тхе Гранд Будапест Хотел по четири награде од по девет номинација, Wхипласх три од пет.
- Турска војска улази у сјевер Сирије и премјешта гробницу Сулејмана Шаха, дједа Османа I., оца Османског царства, ближе турској граници, како би остатке заштитили од ратних разарања. Дамаск протестира.^[10]
24. 2. - Близу Лесковца се преврнуо комби са 54 илегална мигранта, 42 повређених, неки тешко.
27. 2. - У Москви убијен опозициони политичар Борис Немцов.^[11]

Март/Ожујак

2. 3. - Ирачка војска и шиитска милиција, уз подршку Ирана, започели офанзиву на Тикрит који држи "Исламска Држава" - заузеће града објављено 31. 3., мада је остало још џепова отпора.
5. 3. - Циклон Реа изазвао орканску буру и велике падавине на Балкану.
5 - 8. 3. - Европско дворанско првенство у атлетици у Прагу - медаље: Ивана Шпановић (СР, з), Асмир Колашинац (СР, с).
6. 3. - НАСА-ина летјелица Даwн ушла у орбиту патуљасте планете 1 Церес.
8. 3. - Увече земљотрес северно од Косјерића, оштећено око 100 сеоских објеката.
13. 3. - Београд, поподне: двогодишња девојчица отета на улици, убрзо пронађена на ауто-путу, отмичари, француски држављани ухапшени.
13. 3. - Увече: код Сурчина се срушио хеликоптер који је превозио болесну бебу из Новог Пазара - седам мртвих (дан жалости 15. 3.).
14. 3. - Циклон Пам опустошио Вануату.
17. 3. - Ванредни избори у Израелу, највише гласова за Ликуд премијера Нетанyахуа.
18. 3. - У Србији ухапшено осам особа поводом масакра у Сребреници.
18. 3. - Терористички напад "Исламске Државе" у туниском музеју Бардо, убијено 19 туриста и двоје Тунижана.
18. 3. - Отварање новог седишта Европске централне банке у Франкфурту окружено нередима, десетине рањених и стотине ухапшених.

20. 3. - Јеменска криза: терористички напад "Исламске Државе" на две шиитске џамије у Сани, 142+ мртвих.
20. 3. - Помрчина Сунца, у сх. крајевима прекривено око 60% диска.
22. 3. - Јемен: шиитски Хоутхи побуњеници заузимају Таиз након чега арапске земље на челу са Сауди Арабијом врше ваздушне ударе на њих.
24. 3. - Лет Германwингс 9525: авион на линији Барцелона - Дüсселдорф срушен од стране копилота у Француске Алпе, 150 мртвих.
27. 3. - Фудбалска утакмица Црна Гора - Русија прекинута након два инцидента.
28. 3. - Друга битка за Идлиб: исламистичке фракције Ахрар ал-Схам, Јунд ал-Аqса и Ал-Нусра Фронт заузимају Идлиб од сиријских владних снага.^[12]
28 - 29. 3. - Избори у Нигерији, Мухаммаду Бухари побеђује председника Гоодлуцк Јонатхана.
29. 3. - Други круг департманских избора у Француској, велики успех опозиционе деснице.
30. 3. - Жалбено веће Хашког кривичног суда за бившу Југославију наредило повратак Војислава Шешеља у хашки притвор (без резултата).
31. 3. - Формирани Вијеће министара БиХ (прем. Денис Звиздић) и Влада Федерације БиХ (прем. Фадил Новалић).

Април/Травањ

1. 4. - Слободна сиријска армија заузима гранични пријелаз Насиб на сиријско-јорданској граници
2. 4. - У Лозани постигнут оквирни договор о нуклеарним активностима Ирана.^[13]
2. 4. - Ал-Шабаб убио најмање 148 људи у нападу на универзитет у Гарисси, Кенија.
11. 4. - Састанак председникâ САД и Кубе Барацка Обаме и Раула Цастра на маргини Самита Америка у Панами.
12. 4. - Земљотрес магнитуде 4,3 по Рихтеру на Јахорини.
13. 4. - Загребачки Жупанијски суд одлучио да градоначелник Милан Бандић може обављати дужност док се брани са слободе за аферу Аграм.
13. 4. и наредних дана - Бродоломи миграната на Средоземном мору, између Италије и Либије и код Родоса, преко 1.000 мртвих. Министри ЕУ су затим одобрили веће фондове за спасилачку Операцију Тритон.
април - Талас насиља против странаца у Јужној Африци.
април - Заштитник грађана у Србији Саша Јанковић у центру афере око пиштоља и самоубиства његовог пријатеља 1993.
20. 4. - Битка за логор Јармук (2015): ИСИЛ напада палестински избјеглички логор, јужно од Дамаска, под побуњеничком контролом.^[14]^[15] Палестинска побуњеничка фракција Акнаф Баит ал-Маqдис се након тога распушта и придружује сиријским владиним снагама.
21. 4. - Напад на Гошинце: наоружана група с ознакама ОВК накратко заузела караулу Гошинце на северу Македоније.
21. 4. - Вијеће ЕУ за опште послове усвојило Одлуку о активирању Споразума о стабилизацији и придруживању с Босном и Херцеговином, седам година од потписивања (ступа на снагу 1. јуна).
21. 4. - Јапански експериментални воз серије Л0 типа маглев постигао брзину од 603 км/х.
23. 4. - Прослава 200-годишњице Другог српског устанка у Такову, додељене нове заставе бригадама Војске Србије.
23. 4. - Поводом 100-годишњице Јерменског геноцида, Јерменска апостолска црква канонизовала 1,5 милиона жртава.
25. 4. - Разорни земљотрес у Непалу, страдала и места с пописа УНЕСЦО-а и неколико планинара на Евересту. 8.891 мртвих, оштећено или уништено око 600.000 стамених јединица. Организације за хуманитарну помоћ наредних шест мјесеци достављају храну за 1,4 милијуна особа.^[16]
27. 4. - Напад на полицијску станицу у Зворнику, вехабијски радикал убио једног полицајца и ранио двојицу.
27. 4. - Нереди и паљевине у Балтимору након смрти младог црнца од повреда задобијених у притвору.

Мај/Свибањ

1. 5. - 31. 10. - Еxпо 2015 у Милану, тема: Хранити планету, енергија за живот.
3. 5. - У Загребу на улици убијен Винко Жуљевић Клица, пословни човјек и умировљени часник ХВО кога се повезивало са организираним криминалом.
5. 5. - Нереди испред зграде македонске владе поводом заташканог убиства од стране полицајца 2011., наредних дана протести у још неколико градова (опозиција од фебруара објављује "бомбе", снимке прислушкиваних разговора).
7. 5. - Парламентарни избори у Уједињеном Краљевству: конзервативци премијера Цамерона добијају апсолутну већину од 331 мандата (+28), лабуристи 232 (-24), шкотски националисти 56 (+50), либерални демократи 8 (-48).
9. 5. - Оружани сукоб полиције и терористичке групе у кумановском Дивљем насељу, погинуло осам полицајаца и 14 (?) нападача.
9. 5. - На паради поводом Дана победе у Москви учествовала и Гарда Војске Србије.
14. 5. - Виши суд у Београду рехабилитовао Дражу Михаиловића, тј. поништио пресуду из 1946..

мај - Објављено да је риба невјеста (опах, Ламприс гуттатус) у потпуности ендотермна, тј. одржава тјелесну температуру изнад околишне.
мај - Мигрантска криза у Андаманском мору: Рохингyе из Бурме и Бангладежани желе стићи до Малезије, Тајланда и Индонезије.
17. 5. - "Исламска држава" заузела Рамади, главни град ирачке провинције Анбар.
17. 5. - Велики митинг противника премијера Груевског у Скопљу, део остаје да кампује; сутрадан митинг присталица владе.
17. 5. - Седморо мртвих у вишеструком породичном убиству у Мартоношу код Кањиже.
18. 5. - поводом Међународног дана борбе против хомофобије, на улици испред бискупске конференције у Загребу нацртана пруга у дугиним бојама, с поруком "Љуби ближњег свог". Убрзо уклоњена.^[17]
21. 5. - ИСИЛ заузео Тадмур у Сирији са остацима древне Палмире. ИСИЛ тиме успоставља контролу над 50% територија Сирије.^[18]
22. 5. - Референдумом подржан приједлог закона о амандману на Устав који омогућује истосполни брак у Ирској.

19 - 23. 5. - Еуросонг 2015 у Бечу, победио представник Шведске. Бојана Стаменов из Србије 10, Кнез из Црне Горе 13, Хрватска и БиХ нису учествовале.
23.5. - У Плочама подигнут споменик првом предсједнику Републике Хрватске Фрањи Туђману висок 2.5 м.^[19]
24. 5. - Конзервативац Андрзеј Дуда победио на изборима садашњег председника Пољске Бронисłаwа Комороwског.
26. 5. - почело снимање француско-америчког акцијског филма Тхе Лаке у Хрватској. Продуцент је Луц Бессон.
27. 5. - Премијер Србије Вучић у првој посети Албанији поводом окупљања премијера региона.
29. 5. - Сепп Блаттер добио пети мандат на челу ФИФА, у сенци хапшења шест високих званичника организације у Швајцарској два дана раније - али даје оставку 2. јуна.
- - Просвједи ветерана: мањи сукоб полиције и ветерана на Марковом тргу у Загребу, један број је претходно преноћио у цркви.
- - Хрватска службено изашла из рецесије након седам година: Државни завод за статистику објавио да је бруто домаћи производ (БДП) у протеклом кварталу порастао за 0,5% на годишњој разини.^[20]

Јун/Липањ

5. 6. - Најбољи рукометаш свих времена Ивано Балић одиграо своју посљедњу утакмицу.
6. 6. - Папа Фрањо посјетио Сарајево.
7. 6. - Довршено гашење аналогног ТВ сигнала у Србији, дигитална телевизија следи стандарде ДВБ-Т2, МПЕГ-4.
7. 6. - Избори у Турској: странка председника Ердоğана изгубила апсолутну већину.
10. 6. - Насер Орић ухапшен у Швајцарској по потерници Србије (изручен БиХ 26. 6.).
12. 6. - Тијеком утакмице Хрватска-Италија на Пољуду примјећен кукасти криж на терену.
12 - 28. 6. - Прве Еуропске игре у Бакуу.
- Амерички дужносници гласују за смањивање новчане помоћи сиријским побуњеницима за 20% и укидање финанцирања појединих екстремистичких скупина из страха да након Ассада Сирију не преузму исламисти (ИСИЛ, Ал-Нусра Фронт и др).^[21]
14. 6. - Поплава у Тбилисију, 19+ мртвих, део животиња побегао из зоолошког врта, тигар убио човека 17. 6.
16. 6. - Доналд Трумп објавио кандидатуру за председника САД на изборима 2016..
17. 6. - Мађарска влада најавила градњу ограде на граници са Србијом за спречавање илегалних миграната.
17. 6. - Угашен аналогни ТВ сигнал у Црној Гори - дигитална телевизија следи стандард ДВБ-Т2.
17. 6. - Рамуш Харадинај задржан у Словенији због србијанске потернице (ослобођен два дана касније).
17. 6. - Расиста убио девет људи у црначкој цркви у Цхарлестон, Соутх Царолина.
17. 6. - Одгођена државна матура за хрватски језик А и Б разине због крађе тестова у Загребу. Петеро ученика је касније ухићено због овог поступка.^[22]
18. 6. - Избори у Данској, победа опозиционе десне коалиције.
20. 6. - Светско првенство у фудбалу до 20. година на Новом Зеланду: Србија 1, Бразил 2; Сергеј Милинковић-Савић добио бронзану лопту а Предраг Рајковић златну рукавицу.
26. 6. - Грчка криза: преговори у Бриселу завршени без резултата, премијер Ципрас расписао референдум о предлогу кредитора који он назива уценом и понижењем.
27. 6. - Тероризам ИД: 38 убијених у Тунису у нападу на летовалиште у Соуссе-у, 27 мртвих у шиитској џамији у Кувајту, 1 убијен у фабрици код Лyона.
27. 6. - Обергефелл в. Ходгес: Врховни суд САД пресудио да је истосполни брак уставно право по Четрнаестом амандману, те да га државе не могу забранити и морају признати бракове склопљене ван државе; пресуда донесена са 5-4 у гласовима (судија Сцалиа је назвао "судским пучем").
28. 6. - Европско женско кошаркашко првенство у Мађарској и Румунији: Србија 1, Црна Гора 7, Хрватска 12; у тиму првенства Ана Дабовић (МВП) и Соња Петровић.
29. 7. - УН процјењује да на Земљи живи 7,3 милијарде људи.^[23]

Јул/Јули/Српањ

30. 6./1. 7. - Грчка није платила 1,7 милијарди долара ММФ-у. Банке су затворене, банкомати дају највише 60€.
јун/јул - Топлотни талас у западној Европи обара неке рекорде у Шпанији, Француској и Енглеској, шири се и на исток (у регији најтоплије 7 - 8. 7., још јачи врели талас у другој половини месеца).
1. 7. - УН наводи да је Турска била домаћин за 1.772.535 сиријских избјеглица, више него иједна друга држава у свијету.^[24]
4. 7. - Браћа Здравко и Зоран Мамић приведени на словенској граници јер су под истрагом УСКОК-а. Терете их да су Ногометном клубу Динамо нанијели штету од 15 милиона еура.^[25]
5. 7. - На референдуму у Грчкој одбијен предлог међународних кредитора, министар финансија Јанис Варуфакис дао оставку сутрадан како би олакшао преговоре.
6. 7. - Српскохрватска Wикипедија има 425.000 чланака, чиме је постала највећа Wикипедија на подручју бивше Југославије.
8. 7. - Русија ставила вето на предложену резолуцију о Сребреници у СБ УН.^[26] Разне државе чланице УН-а (САД, Британија, Француска, Шпањолска, Малезија...) и невладине удруге (Амнестy Интернатионал^[27]) осуђују руски вето. На фацебооку се појавила страница која позива све Бошњаке на бојкот руских производа.^[28]
8. 7. - Шангајска берза пала 6,8%, или 30% од прошлог месеца, што изазива интервенцију владе (акције биле порасле 150% у години дана до јуна).
9. 7. - Капетан Драган стигао у Хрватску, одакле је изручен из Аустралије.

11. 7. - Двадесетогодишњица Сребренице, бачено камење на премијера Вучића, што је у Србији оцењено као организовани покушај убиства.
11. 7. - Сукоб између Десног сектора и полиције у Мукачеву, у закарпатској Украјини.
13. 7. - У Бриселу договорен трећи баилоут за Грчку вредности до 86 милијарди еура за три године, по цену нових реформи (порези, пензије, либерализација тржишта рада).
14. 7. - Постигнут договор о ограничењу иранског нуклеарног програма у замену за укидање економских санкција.
14. 7. - Летјелица Неw Хоризонс пролеће поред Плутона.
20. 7. - Куба и САД обновили дипломатске односе, прекинуте 1961.
20. 7. - Бомбаш "Исламске Државе" убио 32 левичарска активиста у турском дистрикту Суруç.
српањ - Топлински вал, пожари на Пељешцу, Корчули и у Херцеговини.
23. 7. - Пирански заљев: словенски члан арбитражног суда у Хаагу Јернеј Секолец поднио оставку након открића да се, противно правилима, договарао са словенском заступницом на истом суду - Хрватска одлучује да иступи из арбитраже.
24. 7. - Турска започела Операцију Шехит Јалчин, ваздушне ударе против "Исламске Државе" и Радничке партије Курдистана.
28. 7. - Лото афера у Србији: број исписан на екрану пола минута пре него што је изашао из бубња.
28. 7. - Иако је занијекала да су она или војници тзв. Нове Русије имали икакве везе са обарањем авиона, Русија је била једина држава која је гласовала против и уложила вето приликом гласовања у Вијећу сигурности УН-а о оснивању међународног трибунала који би судио особама одговорним за обарање авиона Малаyсиан Аирлинес лета 17 на истоку Украјине. Малезијски министар Лиоw Тионг Лаи је изразио разочарање због овакве руске одлуке.^[29]
29. 7. - Малаyсиа Аирлинес лет 370: на Рéуниону пронађен део крила, скоро 17 месеци после нестанка авиона.
30. 7. - Либија: Вијеће шуре муџахедина из Дерне протјерало након двомјесечне битке посљедње борце ИДИШ из града.

Август/Аугуст/Коловоз

3. 8. - Скупштина Косова усвојила уставне амандмане и законе потребне за формирање Специјалног суда.
4. 8. - Двадесетогодишњица "Олује": у Загребу војни мимоход, у Сремској Рачи церемонија сећања и парастос жртвама.
5. 8. - Први Дан сећања у Србији и Републици Српској, дан жалости, у Србији сирене и црквена звона у подне. На Книнској тврђави откривен споменик Фрањи Туђману и отворен Музеј Олује.
6. 8. - Нови Суецки канал: званично отварање додатног канала-обилазнице дужине 35 км.

6 - 16. 8. - Европско првенство у кошарци за млађе од 16 у Литванији: БиХ 1, Србија 8, Хрватска 9, Црна Гора 12. У тиму првенства су Џанан Муса (МВП) и Његош Сикираш, обојица из БиХ.
8. 8. - У Казању завршено Светско првенство у ватерполу: Србија 1, Хрватска 2, Црна Гора 5.
12. 8. - "Исламска држава" са Синаја објавила да је смакнула хрватског држављанина Томислава Салопека.
12. 8. - Експлозије опасног материјала у кинеској луци Тиањин односе преко 100 живота.

13. 8. - Побуна у либијском граду Сирт пошто грађани желе избацити "Исламске државе" из тог подручја - брутално угушена, пошто су снаге ИСИЛ-а бомбардирале насеље и сузбиле отпор.^[30]
16. 8. - Високи повјереник за људска права УН-а објављује једанаести извјештај о стању у Украјини: успркос смиривању ситуације након примирја у Минску, забиљежено је 165 смрти цивила и 410 рањених цивила од 15.2. до 15.8. у разним окршајима на истоку државе. Исто тако је наведено да је непризната Доњецка народна република почела уводити путовнице на територију под својом контролом.^[31]
17. 8. - Измјена градског статута Вуковара: на градским јавним установама, улицама и трговима више нису предвиђени натписи на ћирилићном писму.
17. 8. - Бомбашки напад у Бангкоку, 25 мртвих.
19. 8. - Лаибацх наступио у Пyонгyангу.
20. 8. - У Македонији проглашено кризно стање на јужној и северној граници, наредних дана конфронтација полиције и избеглица.
20. 8. - Грчки премијер Алеxис Тсипрас дао оставку услед побуне у својој партији.
22 - 30. 8. - У Пекингу одржано Светско првенство у атлетици. Први пут се појавио представник Косова. Највише медаља за Кенију (16), три злата за Усаина Болта. Сандра Перковић и Бланка Влашић (ЦРО) сребро, Амел Тука (БиХ) и Ивана Шпановић (СРБ) бронза.
24. 8. - "Црни понедељак": Шангајска берза пала 8,5%, што повлачи губитке широм света; нафта (УС Цруде) пала испод 40 долара, први пут од 2009. (амерички губици надокнађени до краја седмице).
25. 8. - У Бриселу постигнута четири споразума, о Заједници српских општина, енергетици, телекомуникацијама и мосту на Ибру.
26. 8. - Бивши колега убио у живом програму ТВ-репортерку и сниматеља у Вирџинији.
27. 8. - У Аустрији пронађена хладњача са лешевима преко 70 миграната; два чамца потонула поред Либије, можда стотине мртвих.

Септембар/Рујан

5. 9. - Аустрија и Немачка отвориле врата избеглицама након пат-позиције у Будимпешти и поласка пешице према граници. Њемачка изјавила ��а су све избјеглице из Сирије добродошле и да им издаје азил.^[32]
5 - 20. 9. - ФИБА ЕуроБаскет 2015 у Хрватској, Француској, Њемачкој и Летонији: Шпанија 1, Србија 4, Хрватска дијели 9, БиХ дијели 21.
9. 9. - Елизабета II постаје најдуже владајући британски монарх (влада од 6. фебруара 1952).
10. 9. - Објављено откриће изумрле хомининске врсте Хомо наледи.
11. 9. - Кран се срушио на Велику џамију у Меки, 111 мртвих.
12. 9. - Левичар Јеремy Цорбyн изабран за лидера британских лабуриста.
12. 9. - Донесена одлука о формирању Заједнице албанских општина на југу Србије (Прешево, Бујановац, Медвеђа).
13/14. 9. - Новак Ђоковић освојио УС Опен - десета гранд слам титула, прешао 16.000 поена на АТП листи.
14. 9. - Опсерваторија ЛИГО регистровала гравитациони талас (објављено следећег фебруара).
- Рат у Сирији: Ассадова влада контролира 30% територија, али преко половице становништва (12 од 18 милијуна Сиријаца које је још остало у земљи); ИСИЛ контролира 45% територија али само 2,5 милијуна становништва, док преосталих 25% територија контролирају сиријски побуњеници.^[33]

15. 9. - У Мађарској пооштрени закони о нелегалном уласку у земљу, граница са Србијом затворена подизањем ограде; у међувремену неколико земаља Шенгенског подручја увело граничне контроле.
15. 9. - Премијер Александар Вучић разговарао у САД са потпредседником Џозефом Бајденом.
15. 9. - Умјерено јак потрес у Загребу.
16. 9. - Сукоб на граничном прелазу Хоргош 2, мађарска полиција употребила сузавац и водени топ.
17/18. 9. - Због велике навале избјеглица, Хрватска затворила границу са Србијом, али они и даље улазе.
18. 9. - Волксwагенов скандал у САД: софтвер је само током тестова укључивао све контроле емисије азотних оксида, иначе би их гасио ради боље снаге и потрошње.
20. 9. - Белграде Приде: Парада поноса и Понос транс особа прошли без инцидената.
20. 9. - Ванредни избори у Грчкој: Сyриза остаје највећа странка.
21. 9. - Избегличка криза: хрватске власти затвориле за теретни саобраћај једини отворени прелаз Батровци-Бајаково, сутрадан отворен али га блокирале камионџије^[34] (Хрватска тражи да Србија шаље део избеглица према Мађарској).
24. 9. - Контрамере српске владе: забрана уласка хрватске робе у Србију; у Хрватску забрањен улазак возила са српском регистрацијом (блокаде укинуте сутрадан).
24. 9. - Стампедо на хаџилуку у Меки, званично преко 700 мртвих.^[35]
27. 9. - Постављањем камена темељца за две стамбене куле почиње градња пројекта Београд на води.
27. 9. - У Подгорици почиње протест Демократског фронта.
28. 9. - НАСА објавила да на Марсу има течне, слане, воде.
28. 9. - Састанак Обама - Путин на маргинама заседања УН - разлике у ставу према сиријском председнику Асаду.
28. 9. - Талибани заузели Кундуз на северу Афганистана - сасвим ће се повући после двонедељних борби.
30. 9. - Сиријски грађански рат: Русија започела ваздушне ударе подржавајући председника Асада.

Октобар/Листопад

3. 10. - У ваздушном удару САД у Кундузу погођена болница Лекара без граница, 22 мртвих.
4. 10. - Завршено Европско првенство у одбојци за жене у Холандији и Белгији: Русија 1, Србија 3, Хрватска 10; Маја Огњеновић (СРБ) најбоља сетерка.
5. 10. - У Атланти договорено Транспацифичко партнерство, трговачки споразум САД, Јапана и још десет земаља, укупно 40% светске економије - следе ратификације (председник Доналд Трумп повлачи САД у јануару 2017).
9. 10. - На граници Појаса Газе и Израела убијено шест палестинских демонстраната; у току је низ напада ножевима на Западној обали и у Јерусалиму.
10. 10. - Бомбашки напад на мировни митинг у Анкари, око 100 мртвих.
12. 10. - Нереди у Приштини након кратког хапшења посланика Аљбина Куртија због активирања сузавца у Скупштини Косова (противи се Бриселским споразумима).
13. 10. - У руднику код Какња погинула четири рудара (дан жалости у ФБиХ 15. 10.).
13. 10. - Извештај холандског одбора: Малаyсиа Аирлинес лет 17 је изнад Украјине оборен ракетом земља-ваздух типа Бук, која се производи у Русији.^[36]
17. 10. - Мађарска затворила за избјеглице зелену границу са Хрватском, преусмјеравају се ка Словенији ("План C").
19. 10. - Победа либерала у Канади, нови премијер Јустин Трудеау.
21. 10. - датум одигравања радње филма Повратак у будућност 2
24. 10. - Нереди на протестима Демократског фронта у Подгорици.
25. 10. - Увјерљива побједа еуроскептичне десне странке Право и правда у Пољској.
26. 10. - WХО изјављује да прерађено месо треба ставити у групу 1 карциногена а црвено месо у групу 2А (вероватно карциногено)^[37].

26. 10. - Јак земљотрес у афганистанском Хиндукушу, осетио се од Киргистана до Индије.
26. - 29. 10. - Премијер Србије Александар Вучић и делегација од преко 100 привредника у посети Русији.
27. 10. - Косово потписало Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ.
29. 10. - Кина је након 36 година укинула строгу политику једног дјетета.^[38]
30. 10. - Пожар у букурештанском ноћном клубу Цолецтив, 45 мртвих - протести због овога воде оставци премијера Понте 4. новембра.
31. 10. - Когалyмавиа лет 9268: 224 мртвих када је руски авион оборен бомбом изнад Синаја (закључак објављен 17. 11.) - одговорност преузео Синајски вилајет "Исламске државе".
31. 10. - Рок за приватизацију медија у власништву државе, покрајине и локалне самоуправе у Србији - нема купца за Тањуг.

Новембар/Студени

Божо Петров, предсједник странке Мост независних листа

1. 11. - Ванредни избори у Турској: Странка правде и развоја неочекивано повратила апсолутну већину.
4. 11. - Прва заједничка седница влада Босне и Херцеговине и Србије у Сарајеву, потписана четири споразума (нестале особе, очување моста у Вишеграду, телекомуникације, заштита околиша).
5. 11. - Михаил Лесин, руски тајкун који је раскинуо са Путиновом владом и отишао живјети у САД, пронађен убијен под непознатим околностима.^[39]
7. 11. - У Сингапуру се први пут састали шефови држава НР Кине и Тајвана (Републике Кине).
8. 11. - Парламентарни избори у Хрватској: Домољубна коалиција 59 мандата (+15), Хрватска расте 59 (-14), Мост 19 итд.^[40] По први пута у модерној Хрватској појавила се пат позиција, пошто и СДП-ова и ХДЗ-ова коалиција имају по 59 мандата, док је за састављање владе у сабору потребно имати 75. Стога Мост наредних пет тједана започиње маратонске преговоре како би покушао саставити владу.
8. 11. - У Сабрати, Либија, отето двоје службеника српске амбасаде.
8. 11. - Избори у Бурми, најотворенији од 1990. - победа опозиционе Националне лиге за демократију.
9. 11. - Косову је недостајало три гласа за пријем у УНЕСЦО, чему се Србија веома противила.
10. 11. - Уставни суд Косова привремено суспендовао формирање Заједнице српских општина.
11. 11. - Инвестициона-развојна конференција у Сребреници, влада Србије доноси донацију.
11. 11. - Словенска војска почиње постављање жице на граници са Хрватском.
12. 11. - Напад ИСИЛ-а у шиитском делу Бејрута, двојица бомбаша-самоубица убила најмање 37 људи.^[41]
12. - 13. 11. - Операција Гнев Мелека Тауса: курдске снаге ослободиле Синџар у Ираку од "Исламске државе".
13. 11. - Бомбаши и стрелци ИСИЛ-а извели низ напада у Паризу,^[42] најмање 128 мртвих. Осумњичени за планирање Абделхамид Абааоуд убијен у рацији 18. новембра.
13. 11. - Руска атлетска федерација суспендована са међународних такмичења због оптужби за допинг.
18. 11. - У нападу члана вехабијског покрета у Сарајеву убијена су два војника Оружаних снага БиХ.^[43]
20. 11. - Група у савезу са Ал-Каидом упала у елитни хотел у Бамакоу, Мали - најмање 19 мртвих.^[44]
- УНХЦР наводи да је 3.500 миграната умрло у Средоземном мору тијеком године.^[45]
21. 11. - У Београду физички нападнута Мирослава Миленовић, чланица Савета за борбу против корупције.
22. 11. - Након напада на далековод, цијели Крим је остао без електричне енергије, пошто већину струје и воде и даље добива преко копнене Украјине. Руска влада проглашава ванредно стање. Сумња се на чин саботаже украјинских или татарских скупина.^[46]
24. 11. - Турска оборила руски авион Су-24 на граници са Сиријом, туркменски побуњеници убили једног од двојице пилота и једног спасиоца.^[47]
25. 11. - Потпредсједник САД-а Јое Биден посјетио је Загреб и присуствовао скупу челника држава југоисточне Еуропе Брдо-Бријуни.^[48]
26. 11. - Уставни суд Босне и Херцеговине оцијенио је неуставним дио Закона о празницима Републике Српске, тј. Дан Републике Српске.
28. 11. - Македонска војска почиње постављање жице на грчкој граници, већ неколико дана дозвољен пролаз само избеглицама из Сирије, Ирака и Афганистана - остали протестују.
новембар - Сукоб између београдских таблоида "Курир" и "Информер", тврдње да се спрема државни удар^[49].

Децембар/Просинац

1. 12. - УНИЦЕФ наводи да је тијеком године преко мора у Грчку стигло 730.000 миграната (61% из Сирије, 22% из Афганистана, 7% из Ирака, 3% из Пакистана и др.) те додатних 143.000 у Италију (29% из Еритреје, 13% из Сирије, 11% из Египта, 9% из Сомалије, 7% из Нигерије).^[50]
2. 12. - Црна Гора добила позивницу за НАТО.
2. 12. - Пуцњава у Сан Бернардино, Цалифорниа, брачни пар инспирисан "Исламском државом" убио 14 људи на забави.
3 - 4. 12. - Састанак Министарског савета ОЕБС у Београду.
6. 12. - Парламентарни избори у Венецуели, опозиција осваја двотрећинску већину.
6/7. 12. - У Гораждевцу на Косову пуцано на имовину Срба, оштећен споменик Србима жртвама последњег рата.^[51]
7. 12. - Премијер Вучић изјавио да је министар одбране Србије Братислав Гашић смењен због неумесне шале на рачун новинарке.
- Цијена нафте спала на 35$ по барелу.^[52]
- Јапанска сонда Акатсуки улази у орбиту Венере.^[53]
- Претендент за републиканског председничког кандидата Доналд Трумп изазива буру захтевом за забрану уласка муслимана у САД.
9. 12. - Високи повјереник за људска права УН-а објавио дванаести извјештај о стању у Украјини. Према ажурираним подацима, погинуло најмање 9.098, а рањено 20.732 особа. Наводи да ситуација остаје "критична" због приљева муниције, оружја и бораца из Руске Федерације у територије под контролом проруских побуњеника на истоку Украјине. Евидентирана кршења људских права у "Новорусији", које укључују убојства, мучење, незаконито заточавање и присилни рад, кршење слободе говора и окупљања. Забиљежен и имунитет украјинских снага, које су исто кршила људска права (мучење, незаконити нестанци особа). Поновно потврђено ограничавања права на Криму наметнуто од Руске Федерације.^[54]

10. 12. - Високи повјереник за људска права УН-а позвао да се Сјеверна Кореја упути на Међународни кривични суд (МКС) због наставка масовног кршења људских права, особито присилних нестанака, мучења и политичких концентрацијских логора у којима се још увијек држи између 80.000 и 120.000 особа, па чак и дјеце.^[55]
11. 12. - Криза у Бурундију: 87 мртвих у нападу на војне кампове у Буџумбури.^[56]
30. 11. - 12. 12. - Конференција Уједињених нација о промени климе у Паризу - постигнут Париски споразум о мерама редукције стакленичких гасова с циљем ограничења повећања температуре на 1,5 - 2 °Ц преко прединдустријског нивоа^[57] (председник Трумп објављује повлачење САД у јуну 2017.).
12. 12. - Саудијска Арабија: на првим изборима у којима је дозвољено да гласују и жене, изабрана прва жена у опћинско вијеће.^[58]
13. 12. - У знак просвједа против раздвајања на граници, Словенци у Белој Крајини окитили бодљикаву жицу божићним украсима.^[59]
14. 12. - Приступање Србије Европској унији: отворена прва поглавља - 32 (финансијска контрола) и 35 (остало: односи са Косовом).

14. 12. - Премијера филма Стар Wарс: Тхе Форце Аwакенс - за 12 дана је зарадио милијарду долара.
15. 12. - умјесто очекиване коначне пресуде, жалбено вијеће МКСЈ-а вратило предмет Јовица Станишић и Франко Симатовић на комплетно поновно суђење због грешака у првоступањској пресуди.^[60]
- Кремљ уводи закон који омогућује да Руска Федерација одбацује одлуке међународних судова, попут Еуропског суда за људска права (ЕЦХР) у Страсбоургу, које пронађе "неуставнима". Хуман Ригхтс Wатцх (ХРW) наводи да је потписани закон дизајниран да би умањио могућност руских жртава кршења људских права да правду потраже код међународних тијела (обитељи жртава другог чеченског рата, одштете дионичарима бившег нафтног подузећа Yукоса, и др.)^[61]
16. 12. - Каматна стопа у САД подигнута са опсега 0% - 0.25% на 0.25% - 0.5%, што је прво повећање од 2006.
17. 12. - Црногорски политичар Светозар Маровић ухапшен под сумњом за учешће у будванским аферама.
18. 12. - УН процјењује да је тијеком године било готово 60 милијуна избјеглица или расељених диљем свијета, што је највећи масовни егзодус у хисторији. Издваја Либанон, који се скрбио за највише избјеглица у односу на број становништва: 209 избјеглица на сваких 1.000 становника.^[62]
- ВС УН-а доноси резолуцију којом позива на примирје и преговоре у рату у Сирији. Међутим, примирје се не односи и на ИСИЛ.^[63]
- Алпе Адриа Греен (ААГ), међународно друштво за заштиту животне средине и заштиту природе, поднијело је оптужницу против Владе Републике Словеније због постављања жилет-жице од које страдавају животиње.^[64]
19. 12. - велики просвјед на хрватској и словенск��ј страни Истре против жилет-жица на граници.
- Истакнути члан либанонског Хезболаха, Самир Кантар, погинуо је у израелском зрачном нападу близу Дамаска.^[65]
20. 12. - Генерални избори у Шпанији: владајући народњаци изгубили већину, значајан резултат нових партија Подемос и Циудаданос ("Грађани").
20. 12. - Референдум у Словенији: 63,5% против истосполних бракова, уз довољан одзив од 36%.
20. 12. - Из јужног Либанона испаљене три ракете на сјевер Израела (једна пала у море). Израел узвратио испаљивањем осам хитаца из минобацача.^[66]
21. 12. - УНЕСЦО осуђује убијање сиријског новинара Ахмада Мохамеда ал-Моуса у Идлибу, који је извјештавао о злочинима ИСИЛ-а.^[67]
- Грађански рат у Јемену: УН регистрирао 2,5 милијуна расељених особа.^[68]
- УНХЦР осуђује мађарску владу због покретања медијске кампање у којој имигранте приказује као "криминалце и терористе".^[69]
- Први ступањ ракете Фалцон 9 в1.1 се успешно приземљио.
22. 12. - Полицијска акција "Рез" у Сарајеву, ухапшено 11 особа доведених у везу са "Исламском Државом".
23. 12. - Мандатар нове хрватске владе је привредник Тихомир Орешковић, кандидат Моста и Домољубне коалиције.
23. 12. - Уставни суд Косова утврдио да принципи о Заједници српских општина нису у потпуности усаглашени са Уставом Косова, али да би се могли ускладити законским актом Владе Косова и статутом - Скупштина Косова је наредних осам месеци у блокади, уз опозиционе протесте са сузавцем.
- Амнестy Интернатионал објављује извјештај у којем наводи да је "од руског бомбардирања погинуло најмање 200 цивила између септембра и новембра у Сирији", издвајајући осообито напад на крцату тржницу у центру Арихе у Идлебу, у којој је погинуло 49 цивила, као и "употребу забрањених касетних бомби", што можда твори ратни злочин.^[70] Извјештај је издан пар дана након што су амерички дужносници упутили идентичне оптужбе на рачун Русије,^[71] позивајући се на једночлани Сиријски опсерваториј за људска права из УК.^[72] Службена Москва одбацила је оптужбе као "неосноване и апсурдне" наводећи да се темеље на "клишејима и обманама",^[71] поручивши притом да "подједнако циљају и антизападне и прозападне терористе".^[72]
24. 12. - У Кантону Сарајево обустављена настава због загађености зрака^[73]; загађење је и у Тузли, Зеници и Какњу.
26. 12. - Акција "Резач" у Србији: ухапшено 79 особа осумњичених за корупцију у 20 различитих случајева, међу којима и бивши министар пољопривреде Слободан Милосављевић.
28. 12. - Академик Жељко Реинер изабран за предсједника Хрватског сабора.
28. 12. - Ирачка влада објавила да је повратила Рамади од "Исламске Државе".
29. 12. - УН објављује крај пријеноса вируса еболе у Гвинеји.^[74]
децембар - Поплаве на северу Енглеске (олује Десмонд, Ева и Франк); у Парагвају и суседним земљама најгоре поплаве за 50 година; торнади и мећаве у Тексасу и поплаве на Средњем Западу САД. Очекује се да Ел Ниñо 2015-16 буде јак^[75].

Кроз годину

У Европу стигло преко милион миграната и избеглица.^[76]
УН наводи да је 2015. била најтоплија забиљежена година у повијести, да је 98,6 милијуна људи било захваћено природним катастрофама, од чега су оне изазване климом чиниле 92% тих догађаја, а за које је поглавито крив тзв. "Ел Ниñо феномен".^[77]
У Њемачкој се само током 2015. уселило 50.628 држављана Хрватске (око 1,2% укупног становништва РХ).^[78]

Годишњице/обљетнице

20 година масакра у Сребреници, Операције Олуја и краја ратова у Хрватској и Босни и Херцеговини.
50 година Гамбије, Малдива и Сингапура; отворен Музеј савремене уметности у Београду.
70 година од краја Другог свјетског рата и проглашења ФНРЈ те ослобођења Загреба (8. маја)
Први светски рат 1915: Албанска голгота, Галипољска операција, Арменски геноцид...
100 година:
- рођења: Бранко Ћопић, Биллие Холидаy, Орсон Wеллес, Ингрид Бергман, Франк Синатра, Éдитх Пиаф
- смрти: Надежда Петровић
150 година краја Америчког грађанског рата и убиства Абрахама Линцолна (травањ), бечког Вијенца (Рингстраßе) (1. маја)
200 година Другог српског устанка, Битке код Wатерлооа, Техничког универзитета у Бечу (6. новембра)
- рођења: Јосип Јурај Штросмајер, Отто вон Бисмарцк
300 година од обране Сиња на коју сјећа Сињска алка. Изграђена Црква св. Влаха у Дубровнику.
- смрти: Луј XIV
600 година од погубљења Јана Хуса и убиства Павла Раденовића.
650 година Универзитета у Бечу (12. марта)
800 година енглеске Магна Царте.
ц. 1400 година словенског харања по Балкану (Ниш, Софија, Царичин Град, Хацонова опсада Солуна).
1600 година убиства филозофкиње Хипатије.

Фикција

Главни чланак: 2015. на филму

Време радње филма Бацк то тхе Футуре Парт II и Тхе 6тх Даy, као и аниме серије Неон Генесис Евангелион.

Рођења

Главни чланак: :Категорија:Рођени 2015.

2. 5. - Принцеза Цхарлотте од Цамбридгеа