1997
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
Миленијум: | 2. миленијум |
---|---|
Вјекови: | 19. вијек – 20. вијек – 21. вијек |
Деценија: | 1960-е 1970-е 1980-е – 1990-е – 2000-е 2010-е 2020-е |
Године: | 1994 1995 1996 – 1997 – 1998 1999 2000 |
Грегоријански | 1997. (MCMXCVII) |
Аб урбе цондита | 2750. |
Исламски | 1417–1418. |
Ирански | 1375–1376. |
Хебрејски | 5757–5758. |
Бизантски | 7505–7506. |
Коптски | 1713–1714. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 2052–2053. |
• Схака Самват | 1919–1920. |
• Кали Yуга | 5098–5099. |
Кинески | |
• Континуално | 4633–4634. |
• 60 година | Yин Ватра Во(л) (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11997. |
Подробније: Календарска ера |
Година 1997 (MCMXCVII) била је редовна година која почиње у сриједу по грегоријанском календару (линк показује календар).
Догађаји
[уреди | уреди извор]Јануар/Сијечањ
[уреди | уреди извор]- 1. 1. - Кофи Аннан постао нови генерални секретар Уједињених народа.
- 2. 1. - Троје службеника Сорошевог фонда у Хрватској оптужено за утају пореза, након кампање против те организације коју је по��ренуо предсједник Туђман.
- 3. 1. - Прва сједница првог сазива Парламентарне скупштине БиХ у Сарајеву и Лукавици; такође и прва сједница Вијећа министара у Лукавици (ко-предсједници Харис Силајџић и Боро Босић).
- 5. 1. - Демонстрације у Србији 1996–1997.: акција "Блокадом против блокаде", демонстранти закрчили аутомобилима главне улице у Београду (и опет 8. 1.).
- 7. 1. - У Алжиру је, у експлозији бомбе коју су у аутобус подметнули исламски екстремисти, погинуло најмање 13 и рањено око сто људи.
- 14. 1. - Државно судбено вијеће смјенило предсједника Врховног суда Хрватске Крунослава Олујића.
- 14. 1. - Из СПС-а искључени Небојша Човић, београдски градоначелник, и Миле Илић, шеф социјалиста у Нишу.
- 16. 1. - Ректор Приштинског универзитета Радивоје Паповић тешко повређен у експлозији аутомобила-бомбе (дело ОВК); у претходних месец дана убијена и четворица Албанаца лојалних Србији.
- 16. 1. - Бивши босанско-српски политичар Никола Кољевић пуцао себи у главу (умро 25. 1.).
- 17. 1. - У саобраћајној несрећи погинуо црногорски министар иностраних послова Јанко Јекнић.
- 19. 1. - Јасер Арафат се након 30 година вратио у Хеброн (80% града предато Палестинцима).
- 20 - 27. 1. - "Кордоном против кордона" у београдској Коларчевој улици.
- 22. 1. - Маделеине Албригхт, након потврде од стране Сената САД, постала прва жена Државни секретар САД у америчкој хисторији.
- 27. 1. - Светосавска литија на челу са патријархом Павлем "пробија" кордон у Коларчевој улици у Београду (повукао се рано ујутру).
- 31. 1. - Три Албанца убијена у сукобу са полицијом код Вучитрна, рањена три припадника МУП Србије.
Фебруар/Вељача
[уреди | уреди извор]- 2/3. 2. - Полиција тукла демонстранте на Бранковом мосту и широм центра Београда.
- 4. 2. - Слободан Милошевић наложио премијеру Марјановићу да састави специјални закон (леx специалис) којим би се признале опозиционе победе на локалним изборима, по извештају ОЕБС.
- 4. 2.? - Звонимир Марковић, први хрватски амбасадор у Београду, предао акредитиве председнику СРЈ Лилићу.
- 7. 2. - На снази је нови Закон о подручјима жупанија, градова и опћина у Републици Хрватској, Загреб је посебна јединица.
- 11. 2. - Скупштина Србије изгласала леx специалис; реконструкција владе (Радмила Милентијевић министар информисања).
- 11. 2. - Пуцано на Муслимане који су посетили гробље у Мостару, један убијен; 26 муслиманских породица избачено из станова.
- 13. 2. - Почели радови на поправци Свемирског телескопа Хуббле.
- 16. 2. - Инаугурација Аслана Масхадова за председника Чеченије.
- 17. 2. - Опљачкано представништво КЛМ у Београду, узето $ 270,000 УС и 20,000 ДЕМ.
- 19. 2. - Денг Xиаопинг, посљедњи од вођа кинеске револуције, умро у 92 години.
- 20. 2. - Црногорски премијер Мило Ђукановић у интервјуу "Времену" изјављује да би било политички погрешно да Милошевић остане на било ком положају у Србији или СРЈ - следе напади државних србијанских медија.
- 21. 2. - Зоран Ђинђић изабран за градоначелника Београда, првог не-комунистичког од 1944; скинута звезда са скупштине града.
- Остварени захтеви тромесечних протеста око коалиције "Заједно"; студентски протести се настављају - тражи се смена ректора БУ Драгутина Величковића.
- 22. 2. - У Рослину, Шкотска, научници објавили да су успјешно клонирали овцу Доллy, рођену у јулу 1996. године.
- 27. 2. - Ирска легализира развод брака.
- 28. 2. - У Турској одржан састанак Савета националне безбедности у коме је усвојен меморандум предложен од стране војске којим се тражи заустављање исламистичке политике премијера Неџметина Ербакана, који је присиљен поднети оставку.
- 28. 2. - Потписан Споразум о специјалним паралелним односима између СРЈ и Републике Српске.
- 28. 2. - Покушај пљачке банке у Лос Ангелесу ескалира у знамениту пуцњаву у Нортх Холлywооду.
- фебруар - У страним медијима се извештава да се у грађанском рату у Заиру на Мобутуовој страни бори известан број плаћеника из бивше Југославије.
- фебруар - У Србији, на Трећем каналу, почело емитовање изузетно популарне теленовеле "Касандра" (до септембра)[1].
Март/Ожујак
[уреди | уреди извор]- 1. 3. - Побуна у Албанији: у земљи проглашено ванредно стање због немира изазваних пропашћу финансијских пирамида у јануару; анархија на југу, опљачкани магацини с оружјем.
- 4. 3. - Ректор Величковић одбија да поднесе оставку, тражи смену неких декана; студенти упали на пријем министарке Милентијевић.
- 6. 3. - Локални избори у БиХ се поново одлажу, са јула на септембар.
- 6. 3. - Студенти у Македонији штрајкују 19. дан због закона о увођењу албанског језика на учитељски факултет.
- 10. 3. - У Хагу почиње суђење четворици за злочине у логору Челебићи.
- 18. 3. - Владимир Шољић нови предсједник ФБиХ, замјеник Ејуп Ганић.
- 19. 3. - Усвојена оставка ректора БУ Драгутина Величковића, чиме су испуњени сви захтеви студентског протеста 1996-97.
- 20. 3. - БК телевизија ограничена на Београд и Нови Сад, након што су РТС и ПТТ ускратили коришћење емисионе технике.
- 24. 3. - 69. додјела Осцара: најбољи филм је Тхе Енглисх Патиент, укупно девет награда од 12 номинација, Фарго две награде од девет номинација; најбољи страни филм је чешки "Коља".
- 25. 3. - Мило Ђукановић поднео оставку на место потпредседника ДПС, критикован због негативних оцена Милошевића (враћа се 13. маја).
- 26. 3. - У Сан Диегу 39 припадника култа Небеска врата врше масовно самоубиство.
- ожујак - Аутоцеста А6 (Хрватска) (повезује Ријеку и Карловац).
- 31. 3. - Први број "Кохе Диторе".
Април/Травањ
[уреди | уреди извор]- 1. 4. - Перихел светле комете Хале-Бопп.
- 1. 4. - Први круг посљедњих Избора за Жупанијски дом Сабора Републике Хрватске (42 од 63 мјеста за ХДЗ).
- 1. 4. - Интервју Данице Драшковић за Б-92, говори о кризи коалиције "Заједно" и тврди да постоји "тиха коалиција" између ДС и СПС.
- 4. 4. - Тхалитски масакр: убијена 52 од 53 сељана у једном алжирском селу.
- 8. 4. - Отворен Нови стари Масленички мост.
- 11. 4. - У Београду, у ресторану "Мама миа", убијен Радован Стојичић - Баџа, генерал полиције и в.д. министра унутрашњих послова Србије.
- 13. 4. - Папа Јован Павле II посетио Сарајево.
- 13. 4. - Локални избори у Хрватској, ХДЗ добио највише гласова у Загребу, а СДП у Ријеци (гласало се и у источној Славонији и то два дана због неправилности).
- 15. 4. - Операција "Свитање" у Албанији - 7.000 војника из Италије и других земаља обнављају ред.
- 15. 4. - У БиХ постигнут договор о централној банци и новој валути, конвертибилној марци.
- 15. 4. - Влајко Стојиљковић је нови министар унутрашњих послова Србије (до 2000).
- 19. 4. - Председник Србије Милошевић у посети Атини, три дана након црногорског премијера Ђукановића.
- 20. 4. - Главни одбор СПО номиновао Вука Драшковића за председника Србије, подржава га и "Заједно".
- 22. 4. - Окончана вишемјесечна талачка криза у јапанској амбасади у Лими, нападом перуанских специјалаца и ликвидацијом герилаца покрета МРТА и ослобађањем заточених талаца.
- 22. 4. - Масакр у Хаоуцх Кхемистију у Алжиру.
- 24. 4. - Милорад Вучелић, Душан Матковић и Живадин Јовановић нови потпредседници СПС.
- 30. 4. - Лик Еллен ДеГенерес "излази" као гаy у врло гледаној епизоди ТВ серије.
Мај/Свибањ
[уреди | уреди извор]![](https://cdn.statically.io/img/upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7d/Tony_Blair.jpg/130px-Tony_Blair.jpg)
- 1. 5. - Опћи избори у Уједињеном Краљевству 1997 на којима је хаметице поражена владајућа Конзервативна странка премијера Јохна Мајора, а на власт послије 18 година у опозицији долазе лабуристи на челу с Тонyјем Блаиром.
- 3. 5. - Пјесма Еуровизије у Дублину: Катрина анд тхе Wавес из УК први, Е.Н.I. из Хрватске 17. ("Пробуди ме"), Алма Чарџић из БиХ 18. ("Гоодбyе").
- 4. 5. - Прослава ЈСО у Кули, присуствује председник Милошевић (снимак приказан 2003).
- 4. 5. - У Дрвару запаљено 25 кућа у власништву избеглих Срба.
- 11. 5. - ИБМ Дееп Блуе поразио Гарија Каспарова у реваншу.
- 12. 5. - У Москви потписан руско-чеченски мировни уговор.
- 12 - 15. 5. - Прогнани босански Хрвати нападају Србе у селима око хрватске Костајнице[2].
- 15. 5. - Фирма Амазон изашла на берзу НАСДАQ.
- 16. 5. - Мобуту Сесе Секо напушта Заир, трупе Лаурента Кабиле сутрадан улазе у главни град.
- 19. 5. - Марина Матуловић Дропулић (ХДЗ) нова градоначелница Загреба.
- 19. 5. - Оружани окршај албанске банде и македонских снага код Дебра.
- 22. 5. - Келлy Флинн, прва жена пилот на Б-52, прихвата отпуст из армије како би избегла војни суд (лагање у вези прељубе).
- 23. 5. - Мухамед Хатами победио на изборима и постаје први реформистички председник Ирана (до 2005).
- 25. 5. - Војни удар у Сијера Леонеу, долази мајор Јохннy Паул Корома.
- 25. 5. - 1. 6. - У Француској одржани парламентарни избори на којима побјеђују странке љевице, те је десничарски предсједник Јацqуес Цхирац присиљен започети тзв. Трећу кохабитацију са будућим социјалистичким премијером Лионелом Јоспином.
![](https://cdn.statically.io/img/upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Frankfurt_Am_Main-Commerzbank_Tower-Ansicht_vom_Eisernen_Steg.jpg/220px-Frankfurt_Am_Main-Commerzbank_Tower-Ansicht_vom_Eisernen_Steg.jpg)
- 27. 5. - НАТО и Русија потписали у Паризу Оснивачки акт о узајамним односима, сарадњи и сигурности. НАТО каже да нема планове за постављање нових сталних снага у новим чланицама; два дана касније формиран Савет евроатлантског партнерства, као наследник Савета за северноатлантску сарадњу из 1991.
- 31. 5. - Маделеине Албригхт у Загребу и Београду.
Јун/Јуни/Липањ
[уреди | уреди извор]- 1. 6. - Државни секретар Албригхт у посети Брчком и Бањалуци, отворен мост преко Саве код Брчког.
- 1. 6. - ЦНН приказује документарац о Аркану, он касније подноси тужбу.
- 5. 6. - У Пули нападнут Владо Готовац, кандидат ХСЛС на предсједничким изборима; у Осијеку помилован Анте Гудељ, осуђен за убиство Јосип Реихл-Кира.
- 8. 6. - Фрањо Туђман стигао "Влаком мира" у Вуковар.
- 9. 6. - Италијански Стет и грчки ОТЕ објавили да купују 49% српског Телекома за 1,568 милијарди марака.
- 15. 6. -
Предсједнички избори у Хрватској - Фрањо Туђман реизабран у првом кругу (ОЕСС критизира изборе).
- 18. 6. - Царлос Wестендорп, нови Високи представник у БиХ, стигао у Сарајево.
- 23. 6. - У Србији се распала коалиција Заједно.
- 25. 6. - Велика ерупција Соуфриèре Хиллса на Монтсеррату.
- 26. 6. - Бертие Ахерн је нови ирски премијер ("тиш'х", до 2008).
- 27. 6. - У источној Славонији ухапшен бивши вуковарски градоначелник Славко Докмановић и изручен у Хаг.
- 28. 6. - Предсједница РС Биљана Плавшић смјенила министра унутр. послова Драгана Кијца због неподношења извјештаја о пословању фирми Центрекс и Селект-импеx.
- 29. 6. - Биљана Плавшић задржана на сурчинском аеродрому након повратка из Лондона; сутрадан је у Бијељини, у пратњи СФОР-а се враћа у Бањалуку.
- 30. 6. - Блоомбсбурy Публисхинг издаје прве примјерке романа Ј. К. Роwлинг Харрy Поттер и Камен мудраца.
Јул/Јули/Српањ
[уреди | уреди извор]![](https://cdn.statically.io/img/upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4d/Pan_segment1.gif/200px-Pan_segment1.gif)
- 1. 7. -
Хонг Конг прелази под суверенитет НР Кине након владавине Уједињеног Краљевства (1841–1941 и 1945–1997).
- 2. 7. - Источноазијска економска криза: Тајланд девалвира бахт, вредност му пада 20%, до краја месеца под притиском и валуте Малезије, Филипина, Индонезије, Сингапура.
- 3. 7. - Председница РС Биљана Плавшић распустила скупштину тог ентитета (сукоб са "паљанским" вођством СДС, тј. Момчилом Крајишником).
- 4. 7. - Амерички Марс Патхфиндер на Марсу.
![](https://cdn.statically.io/img/upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/61/CardinalJosipBozani%C4%87.jpg/150px-CardinalJosipBozani%C4%87.jpg)
- 5. 7. - Јосип Бозанић именован за новог загребачког надбискупа (кардинал од 2003).
- 5. 7. - Успостављена Пожешка бискупија.
- 5. 7. - У Камбоџи изведен државни удар којим је Хун Сен свргнуо Нородома Ранаридха.
- 6. 7. -
Завршен ЕуроБаскет 1997 у Шпанији - Југославија 1, Хрватска 11, БиХ 15; у тиму првенства Александар Ђорђевић (МВП), Дејан Бодирога, Жељко Ребрача.
- 8 - 9. 7. - Самит НАТО у Мадриду: Пољска, Чешка и Мађарска су позване у чланство (остварено 1999, прво проширење од реунификације Немачке 1990). У Словачкој није био довољан одзив на референдуму у мају; Цлинтон се успротивио позиву за Румунију и Словенију, због очекиваних трошкова; основана је Комисија НАТО-Украјина.
- 9. 7. - У сукобу са македонском полицијом, која је скинула албанску заставу са општине у Гостивару, погинула два Албанца.
- 10. 7. - СФОР-ова "Операција Танго": ухапшен оптуженик за ратне злочине Милан Ковачевић, а Симо Дрљача убијен након што је отворио ватру - следи низ напада на УН и НАТО у РС.
- 10. 7. - Распуштена локална власт у Новом Пазару.
- 11. 7. - Милица Пејановић-Ђуришић на челу ДПС уместо Момира Булатовића.
- 14. 7. - Хашки трибунал осудио босанског Србина Душка Тадића на 20 година затвора због учешћа у етничком чишћењу босанских муслимана на подручју Приједора (пуштен 2008).
- 15. 7. - Слободан Милошевић изабран у Савезној скупштини за председника СР Југославије (преузео дужност 23. 7.).
- 15. 7. - Убијен Гианни Версаце, италијански модни креатор.
- 16. 7. - Телохранитељ Војислава Шешеља претукао адвоката Николу Баровића након емисије на БК телевизији.
- 16. 7. - Доw Јонес Индустриал Авераге први пут затворен преко 8.000 поена (удвостручио вредност за 30 месеци).
- 18. 7. - Нови изборни закон у Србији, 29 изборних јединица уместо девет - део опозиције најављује бојкот избора.
- 25. 7. - К. Р. Нараyанан је први индијски председник из касте далита.
- 27. 7. - На програму мреже Схоwтиме премијерно емитиран ТВ-филм Цхилдрен оф тхе Годс, односно прве двије епизоде ТВ-серије Старгате СГ-1.
- 28. 7. - Делегација СПС у Подгорици дочекана камењем и јајима.
- 30. 7. - Реванш квалификација за Лигу шампиона: Кроација - Партизан 5:0 (прошлонедељни меч у Београду био је први између тимова из СРЈ и Хрватске).
Август/Аугуст/Коловоз
[уреди | уреди извор]- 1. 8. - МцДоннелл Доуглас се припојио Боеингу а Стеве Јобс се вратио у Аппле Инц.
- 2. 8. - Wестендорп уводи међународни ембарго на амбасадоре БиХ, јер се три стране не могу договорити око поделе објеката.
- 3. 8. - Бошњачки повратници беже из Јајца, након што је група Хрвата запалила њихове куће, 1 погинуо.
- 4. 8. - Јеанне Цалмент умире са 122 године старости.
- 6. 8. - Боинг 747 Кореан ерлајнза срушио се на путу из Сеула у близини аеродрома Гуам. Погинуло 228 путника и чланова посаде, а 26 их преживело.
- 7. 8. - Камбоџански министар иностраних послова Унг Хуот је формално преузео дужност првог премијера, заменивши збаченог принца Нородома Ранарита.
- 8. 8. - Састанак Холброоке-Милошевић: Х. каже да ће Караџић бити ухапшен ако се не склони из јавности.
- 11. 8. - Успостављен Уставни суд БиХ, званично почиње с радом Централна банка БиХ.
- 17. 8. - Припадници Шестог одреда бригаде за антитерористичка дејства МУП РС (наклоњен Б. Плавшић) заузели Центар јавне безбедности у Бањалуци и запленили уређаје за прислушкивање и тонске записе.
- 20. 8. - СФОР заузео шест полицијских станица у Бањалуци под контролом (бившег) министра Кијца.
- 21. 8. - Албум Бе Хере Ноw групе Оасис постаје најбрже продавани икад у УК (слабе критике, називају га "крајем Бритпопа").
- 24. 8. - РТВ у Бањалуци прекинула емитовање паљанског програма.
- 28. 8. - Нереди у Брчком, Срби бацају камење на амерички СФОР који је покушао заузети полицијску станицу.
- 31. 8. - Диана, Принцеза од Wалеса тешко озлијеђена у прометној несрећи, умире неколико сати иза поноћи.
Септембар/Рујан
[уреди | уреди извор]![](https://cdn.statically.io/img/upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/df/Flowers_for_Princess_Diana%27s_Funeral.jpg/220px-Flowers_for_Princess_Diana%27s_Funeral.jpg)
- 1. 9. - Конфронтација америчког СФОР-а и Срба код предајника Удригово на Мајевици - СФОР га сутрадан напушта, након што су Срби пристали да "ублаже пропаганду" ("Удриговски споразум").
- 1. 9. - У интервјуу Ферал Трибуне-у Миро Бајрамовић описује убиства Срба у Госпићу и у Пакрачкој Пољани 1991. под Мерчеповом командом.
- 1. 9. - У Подгорици први број листа "Вијести".
- 6. 9. - Сахрану принцезе Дајане гледа преко две милијарде људи.
- 1. 9. - Оxyген ин Мосцоw: Јеан Мицхел Јарре свира пред 3,5 милиона људи.
- 8. 9. - Крајишник, Кијац, прем. Кличковић и пред. скуп. Драган Калинић се морали склонити у хотел "Босна" након неуспешног митинга ("Свесрпски сабор") у Бањалуци.
- 11. 9. - У Шкотској одржан референдум на коме су се бирачи изјаснили за деволуцију Уједињеног Краљевства, односно први ��асебни шкотски парламент након 290 година.
- 13 - 14. 9. - Први општински избори у БиХ после рата.
- 15. 9. - Штрајк ГСП и Градске чистоће у Београду - премијер Марјановић, председник градске владе Спасоје Крунић (СПО) и синдикати сутрадан постигли договор.
- 17. 9. - Пет чланова ОХР-а и седам УНМИБХ-а погинуло у хеликоптерској несрећи код Фојнице.
- 18. 9. - У Велсу одржан референдум којим су се бирачи изјаснили за деволуцију Уједињеног Краљевства, односно стварање засебне Националне скупштине.
- 18. 9. - Савет Безбедности УН критикује Хрватску због споре репатријације избеглица.
- 20. 9. - Карл Хабсбург крстио најстаријег сина Фердинанда Звонимира у Загребу.
- 21. 9. -
Избори у Србији:
- Председнички: у други круг одлазе Зоран Лилић (СПС) и Војислав Шешељ (СРС).
- Скупштински: владајућа коалиција СПС-ЈУЛ-Нова Демократија 110 места, СРС 82, СПО 45. Изборе бојкотовало 16 партија међу којима и ДС, ДСС и ГСС (излазност 57,47%).
- 21. 9. - Алжир: Армија исламског спаса проглашава једнострано примирје, како би се оградила од насиља Оружане исламске групе (ГИА).
- 24. 9. - Састанак Плавшић-Крајишник-Милошевић у Београду, договорени скупштински избори у новембру и председнички у децембру.
- 26. 9. - Земљотреси у Италији, срушио се део Базилике Светог Фрање Асишког.
- Никола Јоргић проглашен кривим за геноцид тијеком рат у босни на њемачком суду те осуђен на четвероструку доживотну затворску казну.[3] Ова пресуда је поставила преседан јер је неочекивано постала први правни примјер судске пресуде за босански геноцид, четири година прије него је МКСЈ осудио Радислава Крстића за тај најтежи и најтеже доказив злочин.
- 30. 9. - Зоран Ђинђић смењен с места градоначелника Београда (гласовима СПО, СПС и СРС), смене и на Студију Б - митинг сазван због тога растеран силом.
- рујан - Кампања против корупције у Хрватској - ухапшени помоћник министра господарства и шеф војне полиције у Сплиту (?).
Октобар/Листопад
[уреди | уреди извор]- 1. 10. - Званични почетак протеста албанских студената у Приштини који траже повратак у зграде, полиција их растурила, као и у још неколико градова.
- 1. 10. - СФОР заузео четири ТВ предајника у РС.
- 4. 10. - Промисе Кееперс организују окупљање преко милион људи у Wасхингтону.
- 4. 10. - Пљачка банке Лоомис Фарго (1997), однесено 17,3 милиона долара.
- 5. 10. - У другом кругу председничких избора у Србији, Војислав Шешељ победио Зорана Лилића, али Републичка изборна комисија његову победу није признала због недовољног броја изашлих бирача (цензус 50%).
- 5. 10. - Први круг председничких избора у Црној Гори, Булатовић у малој предности над Ђукановићем.
- 6. 10. - Десеторица босанских Хрвата се предала Хашком трибуналу, међу којима Дарио Кордић.
- октобар - Представљен Интернет Еxплорер 4 за Wиндоwс који ће следеће године преузети примат од Нетсцапе Навигатора захваљујући интеграцији са оперативним системом.
- 17. 10. - Изгорело Југословенско драмско позориште.
- 17. 10. - У Санта Цлари на Куби свечано сахрањени посмртни остаци Цхе Гуеваре.
![](https://cdn.statically.io/img/upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c6/Bilbao_-_Guggenheim_47.jpg/200px-Bilbao_-_Guggenheim_47.jpg)
- 18. 10. - Отворен Гуггенхеимов музеј у Билбау архитекте Франка Гехрyја.
- 18. 10. - Скинхеди у Београду убили ромског дечака Душана Јовановића.
- 19. 10. -
У другом кругу председничких избора у Црној Гори, Мило Ђукановић победио Момира Булатовића за око 5,5 хиљада гласова; Булатовић и Београд не признају регуларност избора.
- 23. 10. - Источноазијска економска криза: берза у Хонг Конгу пала 10,4 %, јужнокорејски вон почиње да слаби.
- 24. 10. - У Београду убијен Зоран Тодоровић Кундак, генерални секретар ЈУЛ-а и директор Беопетрола.
- 27. 10. - Азијска криза: Доw Јонес Индустриал Авераге пао 554 поена, трговање суспендовано[4].
- листопад - Предсједник Туђман говори на прослав�� Младежи ХДЗ-а о "генетски програмирани[м] против слободне и независне хрватске државе".
- 30. 10. - Велимир Илић искључен из Председништва СПО (касније оснива Нову Србију).
Новембар/Студени
[уреди | уреди извор]- 11. 12. - Обновљен железнички саобраћај између Србије и Хрватске (Шид-Товарник и Богојево-Ердут).
- 12. 11. - Рамзи Yоусеф проглашен кривим за напад на WТЦ 1993.
- 17. 11. - У Луксору, Египат, 6 милитаната убило 62 људи испред храма Хатшепсут.
- 19. 11. - У мјесту Дес Моинес, САД, Бобби МцЦаугхеy родила седморке.
- 21. 11. - I доњи дом Сабора одобрава измјене Устава Републике Хрватске, између осталог забрањује се обнова Југославије или неке друге балканске свезе.
- 22-23. 11. - Превремени скупштински избори у Републици Српској: (прелиминарно) СДС 24 места, Српски народни савез - Биљана Плавшић и СРС по 15 итд.
- 23. 11. - Милан Кучан реизабран за председника Словеније.
- 27. 11. - У сукобима српских снага безбедности и косовских Албанаца код места Србица и у селу Резниће погинула два полицајца и један Албанац, четири полицајца повређена.
- 28. 11. - ОВК се појављује у јавности на албански Дан заставе.
Децембар/Просинац
[уреди | уреди извор]- 3. 12. - Конституисана Народна скупштина у Србији, Драган Томић и даље председник.
- 3. 12. - Пожар у фабрици наменске производње "Милан Благојевић" у Лучанима код Чачка - погинуло и умрло осморо радника.
- 10. 12. - Бонска конференција Вијећа за имплементацију мира, Уред високог представника за Босну и Херцеговину добио већа овлашћења.
- 11. 12. - Одбор УН прихваћа Протокол из Кyота.
- 12 - 13. 12. - Европски савет у Луксембургу: позив Естонији, Пољској, Чешкој, Мађарској, Словенији и Кипру за преговоре о приступању (почињу следећег марта, приступили 2004. са још четири земље, Латвијом, Литвом, Словачком и Малтом).
- 16. 12. - Епизода Покéмон-а Деннō Сенсхи Порyгон бљескавом сликом изазвала нападе код неколико стотина гледалаца.
- 19. 12. - У САД премијерно приказан Титаниц, филм Јамесона Цамерона.
- 20. 12. - Yлва Ноwéн по први пут осваја златну медаљу на свјетском првенству у слалому.
- 21. 12. -
У другом кругу поновљених избора за председника Србије Милан Милутиновић (СПС) победио Војислава Шешеља - ступа на дужност 29. 12., радикали и остала опозиција сматрају да су избори покрадени.
- 22. 12. - Амерички председник Клинтон у посети БиХ.
- 25. 12. - На Куби, први пут после три деценије, јавно прослављен Божић. Председник Фидел Кастро прогласио тај дан празником у част папе, који је у јануару 1998. посетио Кубу.
- 25. 12. - Званично основана Опера и театар Мадленианум у Земуну (фактички 1999).
- 29. 12. - Ејуп Ганић предсједник Федерације БиХ.
- 29. 12. - У Хонг Конгу почиње убијање преко милион пилића како би се спречило ширење птичијег грипа.
- 30. 12. - Растурене демонстрације албанских студената у Приштини.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Тоyота Приус ушла у продају.
- У САД и Европи представљен дигитални љубимац Тамаготцхи.
1997. у темама
[уреди | уреди извор]Рођења
[уреди | уреди извор]- 13. 1. - Еган Бернал, колумбијски бициклиста
- 3. 3. - Цамила Цабелло, певачица
- 8. 3. - Тијана Бошковић, одбојкашица
- 14. 3. - Симоне Билес, америчка гимнастичарка
- 17. 3. - Катие Ледецкy, пливачица
- 3. 5. - Ивана Јоровић, тенисерка
- 8. 6. - Јеļена Остапенко, латвијска тенисачица
- 21. 6. - Фердинанд Звонимир Хабсбуршко-Лоренски, насљедник куће Хабсбург
- 21. 6. - Ребецца Блацк, певачица, интернет феномен
- 12. 7. - Малала Yоусафзаи, пакистанска активистица, најмлађа добитница Нобелове награде за мир.
- 10. 8. - Кyлие Јеннер, модел, ТВ особа из породице Кардасхиан-Јеннер
- 30. 9. - Маx Верстаппен, возач Ф1
- 25. 10. - Федерицо Цхиеса, фудбалер
- 30. 10. - Предраг Васић, глумац
- 15. 11. - Паула Бадоса, шпањолска тенисачица
- 16. 12. - Зара Ларссон, певачица
- 23. 12. - Лука Јовић, фудбалер
- 24. 12. - Ивана Дојкић, хрватска кошаркашица
- 27. 12. - Ана Коњух, тенисачица
- Исидора Симијоновић, глумица
Смрти
[уреди | уреди извор]Јануар/Сијечањ
[уреди | уреди извор]- 11. 1. - Милутин Бутковић, српски глумац (* 1930)
- 11. 1. - Александар Огњановић, глумац и позоришни редитељ (* 1921)
- 15. 1. - Петар Оторанов, фоторепортер (* 1927)
- 16. 1. - Олга Хебранг, учесница НОБ, удовица Андрије Хебранга (* 1913)
- 16. 1. - Војислав Мићовић (глумац) (* 1911)
- 17. 1. - Цлyде Томбаугх, астроном (* 1906)
- 18. 1. - Душан Каруовић, композитор (* 1945)
- 25. 1. - Никола Кољевић, босанскохерцеговачки политичар (* 1936)
- 25. 1. - Воја Лековић, друштвено-политички радник СР Србије и СФРЈ (* 1912)
- 31. 1. - Света Лукић, српски књижевник и критичар (* 1931)
Фебруар/Вељача
[уреди | уреди извор]- 3. 2. - Бохумил Храбал, чешки писац (* 1914)
- 5. 2. - Олга Скригин, филмски монтажер (* 1927)
- 9. 2. - Војин Комадина, композитор (* 1933)
- 11. 2. - Ксенија Цицварић, певачица (* 1926)
- 12. 2. - Нора Белофф, британска новинарка и публициста (* 1919)
- 14. 2. - Марија Маја Чучковић, глумица (* 1935)
- 15. 2. - Раде Ћалдовић Ћента (убијен), београдски гангстер (* 1950)
- 15. 2. - Маја Павић, новинарка ТВ Пинк (убијена са Ћентом) (* 1972)
- 16. 2. - Горан Чавајда Чавке, роцк бубњар (* 1962)
- 19. 2. - Денг Xиаопинг, лидер НР Кине (* 1904)
- 20. 2. - Влада Ковачевић Треф (убијен), београдски бизнисмен (* 1958)
- 21. 2. - Владан Цвејић, оперски певач (* 1935)
- 26. 2. - Нуццио Бертоне, дизајнер и произвођач аутомобила (* 1914)
- 27. 2. - Миладин Животић, филозоф и политички активиста (* 1930)
Март/Ожујак
[уреди | уреди извор]- 2. 3. - Мирон Флашар, српски филолог, професор (* 1929)
- 6. 3. - Цхедди Јаган, председник Гвајане (* 1918)
- 9. 3. - Тхе Ноториоус Б.I.Г., репер (* 1972
- 10. 3. - Најдан Пашић, социјални и политички теоретичар (* 1922)
- 14. 3. - Фред Зиннеманн, филмски режисер (* 1907)
- 14. 3. - Алија Исаковић, књижевник (* 1932)
- 16. 3. - Љубомир Дурковић-Јакшић, историчар, професор, управник Патријаршијске библиотеке СПЦ (* 1907)
- 19. 3. - Wиллем де Коонинг, сликар (* 1904)
- 27. 3. - Миодраг Вујачић Мирски, српски сликар (* 1932)
- 30. 3. - Милена Тањга, новинар и модни креатор (* 1950)
- 31. 3. - Нандор Глид, вајар (* 1924)
Април/Травањ
[уреди | уреди извор]- 5. 4. - Аллен Гинсберг, песник (* 1926)
- 9. 4. - Стево Теодосиевски, "краљ" ромске музике (* 1924)
- 11. 4. - Радован Стојичић Баџа (убијен), начелник Ресора јавне безбедности МУП-а Србије (* 1951)
- 12. 4. - Рајко Којић, гитариста "Рибље чорбе" (* 1956)
- 18. 4. - Илија Гузина, ТВ новинар (* 1950)
- 24. 4. - Михајло Шарановић, новинар (* 1935)
- 25. 4. - Вјекослав Рукљач, хрватски кипар (* 1916.)
- 28. 4. - Камил Силајџић, босански ефендија и хафиз, отац Хариса Силајџића (* 1916)
Свибањ/Мај
[уреди | уреди извор]- 3. 5. - Славка Јеринић, српска глумица (* 1931)
- 4. 5. - Лојзе Розман, словеначки глумац (* 1930)
- 7. 5. - Љубан Једнак, једини преживели из масакра у Глини 1941 (* 1916)
- 16. 5. - Гиусеппе Де Сантис, филмски режисер (* 1917)
- 18. 5. - Рихард Клајн, инжењер РТС-а
- 18. 5. - Мирко M. Калезић, дипломата (* 1919)
- 18. 5. - Александра Антонић, уредница Тањуга (* 1927)
- 20. 5. - Светозар Малешев, директор "Змајевих дечјих игара" (* 1935)
- 24. 5. - Љуба Степановић, имитатор (* 1932)
- 26. 5. - Братислав Бата Миладиновић, редитељ, глумац, педагог (* 1914)
- 26. 5. - Јосип Копинич, шпански борац, партизански обавештајац (* 1911)
Јун/Јуни/Липањ
[уреди | уреди извор]- 1. 6. - Звонимир Голоб, хрватски пјесник (* 1927.)
- 1. 6. - Николај Тихонов, бивши премијер СССР (* 1905.)
- 16. 6. - Булат Окуџава, књижевник, кантаутор (* 1924)
- 16. 6. - Стјепан Заниновић, филмски редитељ и сценариста (* 1926)
- 21. 6. - Живан Милисавац, књижевник, пред. Матице српске, академик (* 1915)
- 24. 6. - Бриан Кеитх, глумац (* 1921)
- 25. 6. - Јацqуес-Yвес Цоустеау, француски истраживач (* 1910.)
Јул/Јули/Српањ
[уреди | уреди извор]- 1. 7. - Роберт Митцхум, глумац, писац (* 1917)
- 2. 7. - Јамес Стеwарт, амерички филмски глумац (* 1908.)
- 7. 7. - Мате Бобан, хрватски политичар у БиХ (* 1940)
- 10. 7. - Симо Дрљача, бивши командир полиције у Приједору (* 1947)
- 12. 7. - Винко Николић, хрватски емигрантски писац и новинар (* 1912)
- 15. 7. - Гианни Версаце, модни дизајнер (* 1946)
- 16. 7. - Дора Маар (Теодора Марковић), сликар и фотограф, муза Пабла Пикаса (* 1907)
- 18. 7. - Еугене Мерле Схоемакер, астроном (* 1928)
- 23. 7. - Андеw Цунанан, убица Гианнија Версацеа (* 1969)
- 26. 7. - Василије Веиновић, епископ милешевски (* 1928)
- 28. 7. - Милан Жежељ, генерал-пуковник ЈНА, народни херој (* 1917)
- 30. 7. - Бảо Ђạи, последњи цар Вијетнама (* 1913)
Август/Аугуст/Коловоз
[уреди | уреди извор]- 1. 8. - Свјатослав Рихтер, пијаниста (* 1915)
- 2. 8. - Wиллиам С. Бурроугхс, амерички писац и сликар (* 1914)
- 2. 8. - Фела Кути, нигеријски музичар и политички активиста (* 1938)
- 4. 8. - Јеанне Цалмент, најстарија документована особа у историји (* 1875)
- 16. 8. - Федор Ханжековић, филмски режисер (* 1913)
- 19. 8. - Маја Димитријевић, глумица (* 1926)
- 22. 8. - Борислав Илић, новинар и уредник РТС (* 1938)
- 27. 8. - Брандон Тартикофф, бивши председник телевизије НБЦ (* 1949)
- 29. 8. - Велимир Лукић, књижевник и драматург (* 1936)
- 30. 8. - Веселин Ђурановић, бивши предсједник Предсједништва СФРЈ (* 1925)
- 31. 8. - Диана, принцеза од Wалеса (* 1961)
- 31. 8. - Доди Фаyед, пријатељ Диане, принцезе од Wалеса (* 1955)
Септембар/Рујан
[уреди | уреди извор]- 2. 9. - Стјепан Антољак, повјесничар (* 1909)
- 5. 9. - Мајка Тереза, хуманитарка и блаженица (* 1910.)
- 5. 9. - Георг Солти, диригент (* 1912)
- 6. 9. - Вукашин Гојак (убијен), мајор СДГ (* 1955)
- 7. 9. - Мобуту Сесе Секо, бивши председник Заира/ДР Конга (* 1930)
- 9. 9. - Предраг Лаковић, филмски и позоришни глумац (* 1929)
- 9. 9. - Бургесс Мередитх, глумац (* 1907)
- 29. 9. - Роy Лицхтенстеин, амерички поп умјетник (* 1923)
- 29. 9. - Војо Ковачевић, генерал-пуковник ЈНА, народни херој (* 1912)
Октобар/Листопад
[уреди | уреди извор]- 1. 10. - Јероме Х. Лемелсон, проналазач (* 1923)
- 2. 10. - Грго Гамулин, повјесничар умјетности (* 1910)
- 5. 10. - Мило Димитријевић, сликар (* 1929)
- 7. 10. - Јанез Врховец, српски глумац (* 1921)
- 12. 10. - Јохн Денвер, кантаутор (* 1943)
- 12. 10. - Драга Гарашанин, археологиња (* 1921)
- 16. 10. - Олга Карађорђевић, грчка принцеза и супруга кнеза Павла. (* 1903)
- 18. 10. - Мата Милошевић, глумац, редитељ, педагог (* 1901)
- 19. 10. - Душан Костић, књижевник, новинар, академик (* 1917)
- 20. 10. - Драгољуб Драган Никитовић, спортски новинар ТВБ (* 1930)
- 21. 10. - Вук Бабић, филмски, позорисни и ТВ стваралац (* 1938)
- 24. 10. - Зоран Тодоровић Кундак (убијен), политичар и бизнисмен (* 1959)
- 25. 10. - Марко Вукобрат Јарић, српски физичар (* 1952)
- 25. 10. - Војин Лукић, бивши савезни секретар за унутрашње послове (* 1919)
- 29. 10. - Антон Сзандор ЛаВеy, оснивач Цркве Сатане (* 1930)
- 30. 10. - Жорж Скригин, филмски редитељ и сниматељ (* 1910)
Новембар/Студени
[уреди | уреди извор]- 4. 11. - Ибрахим Тепић, хисторичар (* 1947)
- 5. 11. - Исаиах Берлин, филозоф, историчар идеја (* 1909)
- 20. 11. - Станислава Пешић, филмска позоришна и телевизијска глумица (* 1941.)
- 23. 11. - Иван Ђурић, историчар-византолог, кандидат за председника Србије 1990. (* 1947)
- 25. 11. - Хастингс Банда, први председник Малавија (* 1898)
- 27. 11. - Бранко Ружић (скулптор) (* 1919)
- 28. 11. - Тодо Куртовић, друштвено-политички радник СР БиХ и СФРЈ (* 1919)
- 30. 11. - Катхy Ацкер, америчка списатељица (* 1947)
- 30. 11. - Рајко Меденица, контроверзни лекар (* 1939)
Децембар/Просинац
[уреди | уреди извор]- 1. 12. - Стéпхане Граппелли, џез виолиниста (* 1908)
- 5. 12. - Стане Поточар, генерал-пуковник ЈНА, начелник генералштаба, народни херој (* 1919)
- 6. 12. - Петар Лупа, глумац (* 1921)
- 9. 12. - Лазар Удовички, шпански борац, генерал, дипломата (* 1915)
- 15. 12. - Борислав Михајловић Михиз, књижевни критичар и сценариста (* 1922)
- 18. 12. - Владан Стојаковић, спортски новинар РТС (* 1927)
- 18. 12. - Цхрис Фарлеy, глумац, комичар (* 1964)
- 19. 12. - Сага Сјöберг, шведска глумица (* 1911)
- 19. 12. - Масару Ибука, суоснивач Сонy-ја (* 1908)
- 20. 12. - Мирза Идризовић, филмски и ТВ редитељ (* 1939)
- 20. 12. - Босиљка Боци, позоришна и филмска глумица (* 1932)
- 24. 12. - Тосхирō Мифуне, јапански глумац (* 1920)
- 28. 12. - Чедомил Вељачић, будистички монах (* 1915)
- 30. 12. - Станко Фабрис, архитект (* 1909)
- 31. 12. - Васа Казимировић, српски историчар (* 1921)
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Бранко Дуде, генерал-пуковник ЈНА, народни херој (* 1913)
- Угљеша Узелац, бивши градоначелник Сарајева (* 1938)
- Мирза Идризовић, режисер и сценариста (* 1939)
Дани сећања
[уреди | уреди извор]Нобелове награде
[уреди | уреди извор]- Физика: Стевен Цху, Цлауде Цохен-Танноудји и Wиллиам D. Пхиллипс (развој метода за хлађење и заробљавање атома ласерском светлошћу)
- Кемија: Паул D. Боyер, Јохн Е. Wалкер (разјашњење ензиматског механизма у основи синтезе аденозин трифосфата) и Јенс C. Скоу (прво откриће ензима за транспорт јона, натријум-калијум пумпе)
- Физиологија и медицина: Станлеy Б. Прусинер (откриће приона, новог биолошког принципа инфекције)
- Књижевност: Дарио Фо (који подражава средњевековне дворске луде у шибању ауторитета и подржавању достојанства унижених)
- Мир: Међународна кампања за забрану протупјешачких мина и Јодy Wиллиамс (рад на забрани и чишћењу противпешадијских мина)
- Економија: Роберт Мертон и Мyрон Сцхолес (нови метод одређивања вредности дериватива)
Литература/Спољне повезнице
[уреди | уреди извор]- ↑ http://tvnovele.motion-forum.net/t10595-istorija-telenovela-u-srbiji (приступ 10. феб. 2013)
- ↑ Цроат Рефугеес Рампаге Тхроугх 4 Сербиан Виллагес ин Цроатиа, нyтимес.цом Маy 16, 1997 (приступ 14. феб. 2013).
- ↑ Алан Цоwелл (27. 9. 1997). „Герман Цоурт Сентенцес Серб То Лифе фор Геноциде ин Босниа”. Неw Yорк Тимес.
- ↑ Тхе Црасх - Тимелине оф тхе Паниц, пбс.орг (приступ 22.4.2013.)
- Б92
- КЕY ЕВЕНТС СИНЦЕ ДАYТОН (ОХР) Архивирано 2010-03-08 на Wаyбацк Мацхине-у
- (en) Yугославиа Евентс Цхронологy (Университy оф Теxас ат Арлингтон): Јан - Април '97 Архивирано 2011-09-12 на Wаyбацк Мацхине-у, Маy-Аугуст '97 Архивирано 2009-06-27 на Wаyбацк Мацхине-у & Септ - Дец. 1997 Архивирано 2011-09-12 на Wаyбацк Мацхине-у (покрива еx-Yу простор).
- Десет Милошевићевих година у десет слика (8) Архивирано 2016-03-04 на Wаyбацк Мацхине-у, време.цом (приступ 16.1.2013.)
- (en) Време Неwс Дигест Агенцy Архивирано 2008-06-07 на Wаyбацк Мацх��не-у